Прочитај ми чланак
Министар одбране Хрватске Анте Котромановић и „министар безбедносних снага” шиптарских сепаратиста на Космету Агим Чеку потписали су у Загребу Меморандум о разумевању којим су утврђења подручја сарадње у одбрани. Котромановић је, како се наводи истакао је да Хрватска „снажно подржава интегритет и недељивост косовске територије” и европску будућност такозване албанске државе Косова. Он је истакао да Хрватска снажно подржава размештање Еулекса на целој територији Космета, и најавио да ће ускоро посетити ову јужну српску покрајну.
Догађај који се одиграо овог петка у Загребу можда је најбољи показатељ поремећених и ненормалних односа Србије и Хрватске. У исто време када се Томислав Николић по загребачким медијима разапиње на „криж“ због изјаве да је Вуковар српски град, безобразно бојкотује инаугурација председника, гласа против Вука Јеремића у Уједињеним нацијама, министар Котроманић потписује споразум о безбедности са УЧК убицама и још се залаже за целовитост независног албанске окупације Космета! Врхунац лицемерства, на који званични Београд остаје нем.
Каква је политика Београда према Загребу? Под режимом Бориса (исприка) Тадића је била улизивачка , а остаје да се види да ли ће са новим председником и владом, Србија променити нешто у ставу према западним комшијама.
Да све буде још трагичније, Хрватска је привредно итекако присутна у Србији, док је нашим привредницима лакше да продају прасиће у Саудијској Арабији, него да остваре било какав посао код суседа.
А борба за српког туристу од стране Хрватског министарства туризма је посебна прича. Док позива српске туристе да дођу на Јадран, Хрватска у исто време подиже тужбу за геноцид, пред Међународним судом правде, против исте те Србије (тужбу је написао Иво Јосиповић)! Позив у госте такође звучи лицемерно, ако се зна да хрватски званичници и даље не пропуштају сваку прилику да десетоструко умање број жртава у Јасеновцу и подсете на „великосрпску агресију 1991.”
Док су до јуче поручивали да не желе Србе „јер ће да им загаде море”, сада усред економске кризе, када је све мање гостију из Европске уније, еври источних комшија су више него добродошли. Хрватски буџет се највећим делом пуни управо од туризма, тако да у случају „мршаве” сезоне, званични Загреб би на јесен могао да буде у великим проблемима.
На Јадран би можда желеле да иду и стотине хиљаде прогнаних Срба, које су некада и живеле ту близу мора. Ипак, изгледа да за њих кампања „Тако лепа, а тако близу” не важи, с обзиром на то да до данас нису успели да поврате своју имовину.
Да Званични Загреб заправо и не жели било какво помирење у региону потврђује и чињеница да ондашњи медији већ две деценије хрватској нацији константно пласирају лажи и мржњу према Србима, која не може да нестане преко ноћи. У исто време, одбијају да се суоче са својим злочинама из прошлости и добро смишљеним причама подгревају мржњу према Србима, како би је искористили ако то поново буде било потребно.
Готово 17 година после „Олује“, оно мало преосталих Срба у Хрватској се и даље суочавају са огромним притиском, што потврђују и извештаји из Документационо-информативног центра Веритас. Шиканирања и притиске нарочито доживљавају деца у школи, а католичка црква и данас, у 21. веку, лобира, уцењује и прети српским родитељима да „крижмају“ (крсте) своју децу у католичким црквама…
Политика попустљивости Београда према Загребу није донела никакве резултате. Хрватска ће се пријемом у ЕУ тек осоколити да притиска Србију, која као да је спремна на све само да добије карту за улазак на ЕУ Титаник. Наша политичка елита морала би коначно да дефинише које интересе жели да има у односу са Хрватском и како ће их остварити.
Алексеј Димитријевић
