Прочитај ми чланак
Постоји велики број митова о обавештајном раду Владимира Путина у Дрездену. Говорило се да је био „политички обавештајац“ – сакупљао је информација о политичарима и плановима непријатеља совјетског блока, од којих је најопаснијим сматран НАТО. Врбовао је сараднике – емигранте и немачке бизнисмене, добијао преко њих информације, анализирао их и отправљао у московски центар.
Владимир Путин: О његовој улози у КГБ-у постоји велики број митова
Реч је о информацијама о политичким партијама, о тенденцијама унутар тих партија, олидерима – и тадашњим и могућим будућим – о припреми људи за одређена места упартијама и државном апарату. Било је важно знати ко, како и шта ради, шта се дешава у Министарству иностраних послова земље која нас је занимала, како она гради своју политику по разним питањима у разним деловима света. Или, какви ће бити ставови тих земаља на преговорима, рецимо, о разоружавању – испричао је једном приликом Путин на почетку политичке каријере.
Потпуковник у Немачкој
Путинови у време пада Берлинског зида 1989.
Добро му је ишло. Тада је било нормално да за време рада у иностранству човек добије једно унапређење. Њега су два пута унапређивали и једном одликовали. Догурао је до чина потпуковника. Био је видљиво поносан на своју припадност КГБ.
То је био његов живот. Источна Немачка је у то време била полицијска држава којом су управљала два Ериха: Ерих Хонекер, председник Државног савета, и на тај начин практично шеф државе, и Ерих Милке, министар државне безбедности. Хонекер је био одговоран за постављање Берлинског зида, који је окруживао западне рејоне Берлина од 1961. године, док је Милке, шеф Штазија, словио као стваралац „најсавршеније полицијске државе свих времена“. Штази је имао 97.000 радника у држави од 17 милиона становника, а користио се услугама још око 173.000 доушника. На свака 63 грађанина долазио је један официр Штазија или доушник. Путин код куће није причао о послу, тако да је Људмила све о Штазију сазнала од својих немачких суседа.
– У КГБ је одувек важило: ништа не говори жени. Они су увек претпостављали да што жена мање зна, боље спава – испричала је Људмила.
У сваком случају, биле су то Путинове најбоље године у КГБ. Служба таквог рејтинга није сваког слала у иностранство, и то још у Источну Немачку. Само најпроверенији кадрови су слати тамо. Убрзо су се у СССР, тада светској велесили, почеле дешавати корените промене. На сцену ступа несрећна перестројка, још несрећнијег Михаила Горбачова. Настају велика превирања у друштву, која убрзо доводе до слома СССР (1990-1991) и, пре тога, пада Берлинског зида (9. новембар 1989).
Поздан друг
Путинову одважност и храброст многи везују за рад у КГБ. За тај период његовог живота везана је и оданост старим пријатељима. Он никада не издаје своје пријатеље. Веома је поуздан. Својевремено су му нудили да помогне да се уклони шеф петербурског КГБ, да заузврат, он буде постављен на његово место. Путин је отишао код тог човека и испричао му све. Одбио је, наравно. Нуђено му је и да изда губернатора Сопчака, али он то није урадио. Зато је и остао без посла. Путин је човек за кога је заклетва света. А о издајницима, мисли најгоре.
– Издајници увек заврше лоше. Они заврше, по правилу, или од алкохола, или од наркотика, или поред плота – рекао је он.
Још много Путинових особина директно је повезано с његовим послом у обавештајној служби – способност за анализу, брзина реакције, посвећивање пажње ситницама… Он уме да слуша људе и говори тако да га чују и послушају.
Кад је срушен Берлински зид, Путин и његови сарадници су прекинули све везе, контакте и све мреже агената. Он је лично спалио огромну количину материјала. Палили су и дању и ноћу. Највредније информације су већ биле пребачене у Москву.
– Пошто више нисмо имали оперативни значај ни интерес, рад с агентима, изворима информација је прекинут због њихове безбедности, а материјали су или уништени или однети у архиве. Амин! – прича Путин.
Совјетским војницима било је наређено да не напуштају касарне и да се не мешају у унутрашње ствари земље. Могући конфликти били су на помолу.
У Дрездену, где је Путин, долази до напетости – разбеснела руља Немаца, која је већ растурила управу Штазија преко пута, опколила је зграду КГБ-а, у којој су била свега осморица совјетских обавештајаца. Тражили су помоћ суседног гарнизона совјетске армије, али генерал је то одбио јер није имао одобрење Москве. Путин је изашао пред масу и на течном немачком поручио да је наоружан и да неће оклевати да употреби оружје.
Осећао се изданим
Вративши се у домовину, Путин је изгубио уверење у способност СССР да преживи све ударе који су тресли цео совјетски простор. Већ је видео како се око њега руши једна држава, Источна Немачка, и није хтео да му се понови то искуство у рођеној земљи. Иако обично склон скривању осећања, ставио је до знања свом пријатељу Сергеју Ролдугину да се осећа изданим: он и његови другови слали су извештаје из Дрездена, у којима су упозоравали на скорашњи распад ДДР, и препоручивали шта да се предузме, али нико у московском центру није читао њихове извештаје.
– Ово је совјетска територија и ви сте на граници. Озбиљан сам кад кажем да ћу пуцати у сваког ко је неовлашћено пређе – рекао је један од очевидаца, цитирајући Путинове речи.
– Ви знате да сам ја официр и имам пиштољ са 12 метака. Један метак сам оставио за себе, али сам одлучан да испуним свој дуг. Другачије не могу јер ја сам официр.
Након тих речи упућених гомили, потпуковник Путин се лаганим кораком вратио у зграду. Пео се полако очекујући да га неко гађа каменом или флашом у леђа. Почео је лагано да се окреће ка гомили, а кад је застао и савим се окренуо, маса је већ почела да се разилази. Нико од Немаца те ноћи није ушао у зграду КГБ-а у Дрездену и није се домогао ниједног документа из архиве. У Дрездену се и сада препричава овај догађај који је постао легенда.
Повратак кући
После неколико дана, Путин је повучен у домовину. Агенти КГБ масовно су се враћали кући, док се некада моћна совјетска империја распадала пред очима целог света. Када је 3. октобра 1990. године ДДР престала да постоји, а Немачка се поново ујединила, Путинови су већ били у Лењинграду. Поново су почели да живе с његовим родитељима, који су у међувремену добили трособан стан. Владииру Путину су понудили посао у управи Спољне обавештајне службе (СВР) у Москви. Одбио је понуду пошто услови нису садржавали службени стан, а и његови родитељи су већ превалили осамдесету годину. Они сина нису видели током читавог времена његовог боравка у Немачкој, па није хтео да их сада оставља саме. Његова Људмила била је поражена тиме колико се мало у међувремену изменио живот. Ту су и даље били исти дуги редови пред продавницама, исте картице и купони за храну, исте празне полице.
Занимљиво је да о Путину његове бивше колеге никад не говоре као о врхунском обавештајцу. Кажу да му је највише засметало – образовање. Сувише је систематичан и тачан. У суштини, о обавештајцу Путину нико не би знао да није постао председник државе. А онда се легенда створила сама од себе.
(Вести)
