Прочитај ми чланак
БEOГРAД – Укупне неизмирене обавезе здравствених установа према добављачима на дан 11. августа износиле су више од 9,4 милиjарди динара и дугови расту великом брзином, упозорио jе данас председник Групациjе веледрогериjа при Привредноj комори Србиjе (ПKС) Mиомир Николић, оцењуjући да терет кашњења у плаћању здравствених и апотекарских установа сносе веледрогериjе.
Николић jе у изjави Танјугу навео пример да су 4.августа дугови здравствених установа, индиректних корисника Републичког фонда за здравствено осигурање (РфЗO), према добављачима износили 9,07 милиjарди динара са временским периодом кашњења од 226 дана, док jе 25. маjа дуг износио 7,69 милиjарди динара са временским периодом кашњења од 205 дана.
„Из тога се може видети коjом брзином расту дугови здравствених установа према добављачима, а посебан проблем у кашњењу представљаjу апотекарске установе коjе исто имаjу велике износе дуга према добављачима“, рекао jе Николић.
Oн jе упозорио да терет кашњења у плаћању од стране здравствених и апотекарских установа сносе веледрогериjе, као спона између произвођача и установа.
„Веледрогериjе са друге стране своjа плаћања према произвођачима обезбеђуjу издавањем скупих банкарских гаранциjа, што подразумева уредно плаћање у уговоренм роковима“, рекао jе Николић.
Истраживања коjа су рађена у маjу показуjу да jе дуг здравствених установа према веледрогериjама 3,2 милиjарде динара, од цега jе 2,4 милиjарде динара на терет РфЗO по основу jавних набавки.
Николић подсећа да jе, као и прошле године, Влада Србиjе краjем jуна донела закључак коjим ће бити омогућено измирење обавеза здравствених установа према добављачима путем уговора о асигнациjи.
„Mеђутим ово нису дугорочна решења коjа омогућуjу континуирано снабдевање здравствених установа jер се плаћања врше само по одлуци владе коjа се доноси jедном годишње. И поред измирења обавеза према добављачима за лекове и медицинска средства ове здравствене установе ће остати у блокади рачуна, jер постоjе дуговања ових установа за друге намене, а до доношења нове одлуке владе биће генерисани нови дугови према добављачима за лекове“, рекао jе Николић.
Kао jедно од решења Николић види могућност да РфЗO, као институциjа коjа расписуjе jавне набавке и утврђуjе финансиjске планове за здравствене установе, плаћа директно добављачима износе за испоручену робу.
„Проблеми са ликвидношћу здравствених установа могу озбиљно нарушити стабилност пословања и ликвидност веледрогериjа коjе су принуђене да се додатно задужуjу код банака под неповољним условима иако послуjу са малим маржама из коjих нису у могућности да отплаћуjу трошкове високих банкарских камата“, казао jе Николић.
Према његовоj оцени, примећуjе се све већа неликвиндост апотекарских установа коjе нису у могућности да се финансираjу из законом прописаних маржи од 12 одсто за лекове и четири одсто за медицинска средства.
Николић указуjе да на сваких три до шест година долази до генерисања великих износа дугова здравствених установа, коjе држава претвара у jавни дуг, подсећаjући да jе таква ситуациjа била 2006., 2012. а сада и 2015. године.
„Узрок кашњења у плаћању и стварања jавних дугова jе ненаменско трошење опредељених средстава jедног броjа здравствених установа при чему терет дугова ових установа у здравственом систему подносе веледрогериjе“, упозорио jе он.
У Mинистарству здравља Танјугу jе речено да се интезивно ради на томе да се у што скориjем року нађе решење коjе ће бити прихваћено од стране свих, али истичу да су наjближи исплати дуга кроз репрограм.
Потребно jе, како тврде, да се договоре jош неки детаљи, као и да се добиjе сагласност од Mинистарства финансиjа, како би наведени дугогодишњи проблем био решен на оваj нацин.
Управо због свих проблема коjи су се дешавали у раниjим периодима и због злоупотреба буџетских средстава на основу коjих су здравствене установе доведене у ситуациjу да им рачуни буду блокирани, Mинистарство здравља инсистираће убудуће, како су наjавили, на редовним извештаjима о потрошњи наменских средстава.
У припреми jе посебан формулар, у сарадњи са Mинистарством финансиjа, коjи ће здравствене установе морати периодицно да попуњаваjу и достављаjу.
Наведена контрола биће додатно уређена изменама и допунама Закона о осигурању и Закона о здравственоj заштити, коjе су у припреми и коjе би требало да буду усвоjене до краjа ове године, рецецно jе у Mинистарству здравља.
(Танјуг)
