Прочитај ми чланакРијад види да, поред Трампа, који игра све мању улогу у Сирији, сви путеви воде ка Москви, главном играчу тих дешавања.
Док амерички медији настављају да спекулишу о мотивима трагичне масовне пуцњаве у Лас Вегасу а штампа у Великој Британији критикује последњи политички говор премијерке Терезе Меј, у блискоисточним савезима дошло је до значајних промена.
Краљ Саудијске Арабије Салман бин Абдулазис Ал Сауд стигао је у Москву како би се састао са руским председником Владимиром Путином, што су неки медији протумачили као посету чији је циљ да се учврсте енергетске везе, посебно у контексту трајно ниских цена нафте.
Иако је тачно да су Руси и Саудијци – некад у оштром сукобу на нафтном и гасном тржишту – у протекле три године координисали споразуме у формату ОПЕК-плус како би смањили производњу нафте и тако подстакли раст цена, две земље имају много већи геополитички улог на Блиском истоку.
На пример, Русија снажно подржава сиријског председника Башара ал Асада, човека којем су се Саудијци раније оштро противили и далеко отишли у покушају да га свргну.
„Могу да кажем да наше односе обликује сличност ставова о многим регионалним и међународним проблемима. Наставља се билатерална координација о свим питањима која промовишу повећање безбедности и просперитета наших земаља“, рекао је краљ Салман, преноси новинска агенција ТАСС.
КАКО ПОСТИЋИ САГЛАСНОСТ ПОВОДОМ СИРИЈЕ (И ИРАНА)
Краљ Салман је рекао Путину да Ријад жели дипломатско решење за сиријски грађански рат, што је позиција која се битно разликује од става других земаља Заливског савета за сарадњу, нарочито Катара.
Саудијци – заједно са Бахреинцима, Египћанима и Емираћанима – волели би да виде смену режима у Дохи и промену уређивачке политике (или чак затварање) тв-мреже Ал Џазира.
Катар такође има једне од највећих гасних резерви на свету. Важан је гасни снадбевач глобалних тржишта, а у једном тренутку је претио и Русији због Путинове подршке Асаду.
РЕЛИКТИ ПРОШЛОСТИ?
Али Катар је ситница у поређењу са персијским слоном. Саудијци се плаше растућег утицаја Ирана у Сирији, директно или путем његовог војног проксија Хезболаха, где се Иранци боре раме уз раме са сиријском војском против исламистичких побуњеничких група за које се верује да их наоружавају Ријад и Доха.
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је да Суадијци раде на стварању уједињене сиријске опозиције (без ISIS и Ал Каидиних филијала), која ће имати представнике на евентуалним мировним преговорима у складу са начелима споразума из Астане. То би означило велики преокрет у регионалним напорима за окончање сиријске кризе, будући да би се Саудијци више ускладили са руском тачком гледишта него икад раније.
Такође, посматрајући сиријске мировне преговоре у Астани, Саудијци виде формирање новог савеза сила – Ирана, Русије и Турске. Путин је прошле недеље посетио Турску, где су двојица бивших противника – који су опет постали савезници – финализовали споразум о наоружавању Анкаре напредним руским противракетним системима ваздушне одбране. Изгледа да и Саудијци хоће парче тог колача. У петак је саудијска штампа пренела да је Ријад потписао иницијалне споразуме о куповини система С-400 као и другог напредног оружја.
Ово долази само неколико месеци након посете Доналда Трампа Саудијској Арабији и помпезне продаје америчког оружја краљевини вредне десетине милијарди долара.
Саудијска штампа описала је посету краља Салмана Русији као почетак „новог пријатељства“.
Важно је истаћи да је Иран пре само неколико недеља успешно тестирао нову балистичку ракету са дометом од 2.000 километара, која има могућност ношења неколико бојевих глава. CNN је тада пренео да су у њеном домету Израел и Саудијска Арабија.
ИРАН – ИРАК – ТУРСКА
У међувремену, турски председник Реџеп Тајип Ердоган јуче се у Техерану састао са иранским колегом Хасаном Роханијем да би разговарао о мерама против курдског референдума о независности у северном Ираку. Ердоган је рекао да његова земља са Ираном и Ираком предузима координисане напоре на сузбијању курдског настојања за независношћу.
Иако су њихов састанак и заједнички напори плод перцепције о обостраној користи, није мала ствар када се састану најјача сунитска и најјача шиитска сила на Блиском истоку. А обе су руски савезници. Да ли Саудијци сматрају да су пропустили воз?
Саудијска Арабија се суочава са многим унутрашњим изазовима – углавном социо-економске природе – и плаши се јачања исламског екстремизма, који је можда на одређени начин у прошлости и сама обликовала. Али такође препознаје да је, по питању њених намера и циљева, рат у Сирији изгубљен будући да Асадове снаге и Хезболах ослобађају главне области од Исламске државе и других исламистичких екстремиста.
Осим тога, Саудијска Арабија схвата и да Европа неће одустати од нуклеарног споразума са Ираном упркос звецкању оружјем из Вашингтона, који прети да ће се из тог споразума повући или појачати санкције Исламској Републици.
Ријад види да, са Трампом, који се повлачи из међународних и мултилатералних споразума и игра све мању улогу у Сирији, сви путеви воде ка Москви, главном играчу поменутих дешавања.
Да би се супротставила Ирану једнако сурово као претходних година (рат у Сирији је театар сукоба њихових проксија), Саудијска Арабија ће се ослонити на Москву у настојању да ограничи утицај Техерана у Дамаску. Путин вероватно неће учинити много у том погледу. Премијер Израела Бењамин Нетањаху, који је активирао звона за узбуну због наводних иранских војних база у Сирији, посетио је Москву четири пута у протеклих две године како би – безуспешно – апеловао на Русију да обузда Иран.
Фирас Ал Атрачи је канадски новинар арапског порекла који извештава са Блиског истока од 1992. године
