И не само њих – него и Станију, Еру, Зорицу Марковић, Марину Перазић, Фармере, учеснике Парова, ове што их гледа Велики брат.
ММФ, светски рекеташ и највеће економско зло, задужено да израбљује или уништава државе, нам уређује буџет – наш премијер се тиме хвали и поноси.
Арапи нам, за шаку долара, школе “Светог Саве” преименују у имена оних који су финансирали муџахедине у Босни, а премијер са са тим слаже и одобрава.
Тони Блер нам је “највећи пријатељ” – исти онај Тони Блер који је уживао док су нашу децу засипали осиромашених уранијумом, због чега смо прошле године били први у Европи по броју малигних обољења. Премијер се тиме поноси.
НАТО нас је окупирао и претворио у јефтину колонију. За премијера је тај успех.
Косова и Метохије смо се одрекли, више пута, јавно – наши медији извештавају о њиховим изборима, Привредна комора Србије сарађује са њиховом Привредном комором, добијају позивни број, Вучић позира поред табли са независним Косовом.
Институције нам воде будале, хоштаплери и лопови, климоглавци и доказани муљатори. Пензије и плате су никад ниже, а сви трошкови никад виши.
Полиција је јефтини инструмент у рукама власти. Судство је обесмишљено. Корупција цвета.
Потапају нам манастире, екуменисти и бездушници нам уништавају светиње.
И, након свега тога, моралистима смета, шта? Ријалити програми. Највећи проблем у Србији.
Кад мало размислимо, добро је нама, како смо заслужили…
Или није? Ако није, онда знаш шта нам је чинити. Промене не долазе. Промене се стварају. И неће их нико створити за тебе.
Извор: Космопол/Томислав Ловрековић