Pročitaj mi članak

Vučićeva laž i rijaliti: Još ništa od srpskog zahteva za sednicu SB UN o Kosmetu

0

Aleksandar Vučić rekao je 6. jula da će tražiti razgovor sa šefom NATO Jensom Stoltenbergom, a nakon toga i hitnu sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija zbog situacije na Kosovu. Od Stoltenberga je, tokom sastanka pre pet dana, zatražio da Kfor obezbedi sigurnost za Srbe na Kosovu. Neizvesno je, međutim, da li će o ovim problemima Vučić govoriti i pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija, jer je od najave hitnog sazivanja prošlo 18 dana, a još nije poznato da li su predstavnici Srbije pokrenuli proceduru kojom bi sazivanje ove sednice zatražili.

Пре нешто више од две недеље председник Србије је најавио:“ Република Србија тражиће, први пут, на овакав начин и због догађаја на Косову и Метохији сазивање хитне седнице Савета безбедности Уједињених нација“.

Министар спољних послова, 18 дана касније, каже да је председник о овој иницијативи разговарао са представницима многих држава и генералним секретаром НАТО-а.

– Наш циљ свакако јесте да се оно што се дешава на Косову и Метохији да, бар на неки начин, на највишем нивоу буде представљено као велики проблем. Али у наредним данима ће се знати више о овој иницијативи – поручио је Ивица Дачић.

Бранка Латиновић, бивша амбасадорка и представница Србије при ОЕБС, појашњава да „кад се тражи хитна седница онда се она тражи, да кажем, у најкраћем могућем року, када се тај проблем, због чега се она тражи, њено сазивање, и деси“.

– Мислим да ми сами себи отежавамо на одговарајући начин, с обзиром да је најављено њено сазивање а до тога још није дошло – навела је Латиновић.

Свака чланица Уједињених нација може затражити хитну седницу Савета безбедности Уједињених нација, међутим процедура може трајати дуго. У најкраћем року, одмах сутрадан, седница може бити сазвана уколико то затражи нека од пет сталних чланица Савета безбедности, појашњава Латиновић.

О неопходности да се на посебној седници разговара о тренутној ситуацији на Косову председник Србије је недавно обавестио амбасадоре Русије и Кине у Србији.

– Али, ако се ослањате само на један део чланица Савета безбедности а не радите на томе… или не знам, можда се на томе ради, али ми још немамо видљиве наговештаје да до тога долази. Онда ни изгледи да се усвоји одговарајућа председничка изјава или неки одговарајући закључак у овом моменту, не видим да су тако извесни и јаки – оцењује Латиновић.

Поред Русије и Кине сталне чланице, које имају право вета, су Велика Британија, Француска и Сједињене Америчке Државе. Уколико не дође до ванредног, редовно заседање Савета безбедности УН је у октобру, када би шеф УНМИК-а требало да представи шестомесечни извештај о раду ове мисије.