Нећу одустати од правде док окривљени за смрт мог Игора (29 не добије заслужену казну. Зар живот мог сина јединца вреди само четири, односно шест година на колико је Апелациони суд преиначио казну Душану Симеуновићу (29) из Бечеја. Он ће се за неколико месеци наћи на слободи, наставиће свој живот, а за мене је 17. јула 2009, када је мој Игор умро од задобијених батина, све стало. Ништа ми више није важно, желим само да се све поново преиспита и утврди права истина и изрекне праведна казна!

Овако, готово у даху, али плачним гласом ниже реченице Новосађанка Олгица Павлов, показујући три ургенције упућене Уставном суду, од маја до данас, с молбом да се понови судски процес за убиство њеног сина пре пет година у Бечеју. Одговор још није стигао, али уцвељена мајка, ипак, не губи наду. Живи за тај дан да се поново суди за брутално пребијање и убиство њеног сина.

– Пресуда је неправична. Сматрам да је преквалификација кривичног дела са тешког убиства, како се првобитно оптужницом тврдило, на наношење тешких повреда са смртним исходом, погрешна, јер брутално пребијање до смрти мог покојног сина јединца није никако тешка повреда. Мој Игор је ударан све док је давао знаке живота, не само рукама и ногама, већ и циглом, која се ни на суђењу, нити у оптужници није помињала. Лице му је било потпуно унакажено – огорчена је Олгица Павлов.

Показујући обдукциони налаз новосадског Института за судску медицину, огорчена мајка дрхтавим гласом и очију пуних суза тврди да је утврђено да је смрт њеног сина била насилна и да су преломи костију лица настали „вишекратним снажним деловањем тупине механичког оруђа, по општем механизму удара, судара или пада“.

– Нећу одустати, сачекаћу одговор Уставног суда, од којег зависе даљи кораци које ћу предузимати – одлучна је мајка покојног Игора. – По мени, оптужница и суђење су неправда коју тешко подносим. Остала сам сама, без сина јединца, борићу су се за правду до краја. Више немам шта да изгубим.

Олгица Павлов је дала подршку и учествовала у протестима породица убијених Владиславе Червенко, Марије Цимбал и жртава трагичног пожара у „Контрасту“, који су тражили правду и правична суђења.

ЈОШ ЧУВА ЦИГЛУ

Олгица Павлов у стану чува циглу за коју тврди да ју је пронашла у непоредној близини термалних базена у Бечеју, где је њен син убијен. Игорово беживотно тело у локви крви нађено је у близини улазне капије базена.

– Кад сам смогла снаге, отишла сам да видим то место, где је мој Игор убијен и недалеко одатле нашла сам циглу. Узела сам је пажљиво и донела кући у Нови Сад – испричала је уцвељена мајка.

(Вечерње новости)

Ознаке: presuda, Бечеј, убиство