Прочитај ми чланак
Спектакуларна хапшења високих државних чиновника и њихово брзо пуштање на слободу усталасали су домаћу јавност.
И док Слободан Недељковић Џамбо из Обреновца за присвајање 300 евра суђење чека у притвору, директори се за злоупотребу неколико милиона бране са слободе.
У последњих десетак дана МУП Србије је ухапсио је четворо веома важних јавних руководилаца у нашој земљи, који су оптужени да су на разне начине оштетили државу или фирме којима руководе за неколико милиона евра.
Међутим, троје су након саслушања пуштени на слободу, док је само један задржан у притвору, а и за њега се чују злуради коментари да је само питање дана кад ће бити на слободи.
У исто време, Слободан Недељковић Џамбо, несрећник из Обреновца, који је покушао да постане славан за време поплава лажно се представљајући у медијима, узевши на основу тога 30.000 динара од донатора, чами скоро месец дана притвору, па српска јавност с правом поставља питање у каквој земљи ми живимо и где је ту правда?
Подсетимо, Милан Јанковић, председник Привредне коморе Београда и генерални секретар Ивана Зељковић, оптужени су да су ову институцију оштетили за 22 милиона динара. Међутим, убрзо након притварања они су се нашли на слободи.
Медији су непосредно пре притварања Јанковића објавили неколико шокантних чињеница на основу којих се поставља питање како је уопште такав човек могао да се нађе на челној функцији Привредне коморе. Између осталог, обелодањено је да је у Италији својевремено правоснажно осуђен због крађе и преваре.
Судија за претходни поступак у Вишем суду у Београду одредио им је меру забране напуштања боравишта, уз обавезу да се сваког првог радног дана у месецу јављају Полицијској станици Врачар. Такође им је одређена мера забране коришћења средстава комуникације (телефон и интернет), као и прилажење и састајање са сведоцима који треба да буду испитани током истраге.
Након челника Привредне коморе Београда ухапшен је и Велимир Радосављевић, директор Аеродрома “Никола Тесла”, због сумње да је злоупотребио положај.
Он се сумњичи да је склопио штетан пословни договор с нискотарифном авио-компанијом “Визер”, чиме је предузећу на чијем је челу нанео штету већу од два милиона евра.
Радосављевић је приликом самосталног вођења преговора с представницима “Виз ера” 29. јануара 2010. закључио Меморандум о разумевању с том компанијом, којим јој је одобрио коришћење аеродромских услуга испод цене, укључујући и попуст од 20 одсто на путничку таксу, иако такве погодности нису могле да буду одобрене ниједној компанији.
Упркос доказима који су против њега сакупљени, и он се након саслушања код судије нашао на слободи, али му је забрањено да контактира са свим сведоцима који ће бити саслушавани у овом поступку.
Приликом саслушања, Радосављевић је на саслушању негирао оптужбе тврдећи да је сарадња с мађарском компанијом “Виз ер” умногоме допринела развоју београдског аеродрома, као и да не постоје никакве неправилности у уговору који је аеродром потписао с овом компанијом.
Једини од руководилаца који је ухапшен због оптужби за проневеру, а који је остао у притвору, јесте Драгана Марјановић, бивши директор Уније послодаваца Србије, који се сумњичи да је оштетио своју институцију за 2.196.164 динара.
Њему је притвор одређен због опасности од бекства и због бојазни да би боравком на слободи могао да утиче на сведоке које тек треба испитати.
Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић није коментарисао ове случајеве, али је истакао да је предузет низ корака да се смањи криминалитет и да је број кривичних дела на територији Србије у протеклих неколико месеци смањен за 22 одсто.
Он је такође рекао да су постигнути значајни резултати у борби против корупције, што је једно од тежишта рада МУП-а, и истакао да је откривено 548 кривичних дела, а да су пријављене 633 особе.
Министарство правде се такође није изјашњавало о пуштањима на слободу, али је то и очекивано, јер је добро познат став да се не коментаришу појединачне пресуде како се не би стекао дојам о притиску на судије које раде на овим поступцима.
С друге стране, према речима адвоката Илије Радуловића, притвор се у последње време не одређује на основу закона, који треба да се примењује на све окривљене, што, како каже, представља најцрње безакоње.
Он је за Новости изјавио да овакво понашање званичних органа можеда штети друштву и целој држави.
– Ово се дешава кад се притвор не одређује по одредбама Законика о кривичном поступку, него по одредбама дневно политичких потреба. Поступа се онако како се коме прохте, самовољно. Тако долази и до ситуација када се испостави да није било основа за нечије притварање. Зато је, уосталом, Европска комисија израчунала да су у овом царству притворских безакоња окривљени провели скоро 20.000 дана у неоправданом притвору, за шта држава мора да им плати више од 20 милиона евра – рекао је Радуловић.
(Телеграф.рс)
