Pročitaj mi članakTrgovina najmlađim maloletnicima u Srbiji dostigla je razmere epidemije, ali se o tome ne govori i ne piše. U ovom kriminalnom poslu učestvuju državne institucije, pre svih centri za socijalni rad, a sa njima i domće i strane agencije, pojedine zdravstvene ustanove, psiholozi, pa da bi sve bilo kako ne treba, i režimsko pravosuđe. Najviše zakonodavno telo države Srbije usvojilo je zakone kojima centri za socijalni rad mogu „po diskrecionom pravu" da otimaju decu iz njihovih bioloških porodica, navodno ih udomljavaju „privremeno, dok se stanje u tim porodicama ne popravi". Vučićeva Srbija danas je jedna od „najatraktivnijih" za trgovinu „belom decom", koju sprovode mnoge države, od Amerike do Evrope, pre svega države Skandinavije, koje bi imale mnogo toga da kažu na sudu za ljudska prava u Strazburu, ali nema ko da ih tuži. Veliki je novac u igri, na globalnom nivou su milijarede evra i dolara u pitanju.
Вучићева Србија није само пљачкашка, нељудска, она је и логор у коме владају превара, медијски мрак, насиље, прогони, мафијашке ликвидације, затварања због деликта мишљења, масовна тровања најгором храном препуном пестицида и страх.
Та његова Србија је и тамница коју је овај диктатор „оплеменио“ најгорим што људска цивилизација данас ради.
У њој се Центри за социјални рад баве трговином децом, трговином тестаментима и уговорима о доживотном издржавању старих који немају наследнике, породилишта се баве трговином бебама, судије се баве недостатком доказа и застарелошћу предмета, директори школа се баве новим уџбеницима сваке школске године и издавањем пословног простора, катастар се бави легализовањем имовине умрлих пре 50 година и без наследника, банкари и грађевински инвеститори се баве прањем новца са нарко тржишта, тржишне инспекције се баве затварањем очију и ушију, војска се бави полагањем цвећа на споменике злотворима из Другог светског рата, свештеници СПЦ се баве мандатима за састављање владе и младим дечацима, телевизије се баве промовисањем злочина, људског шљама и масовним заглупљивањем, а корисни идиоти објашњавају како читав тај „систем“ одлично функционише.
Оно најгоре је већ одавно стигло у Србију: држава је законом прописала да је она власник малолетне деце.
Ова „регулатива“ има за циљ потпуно одузимање родитељског права свим родитељима у будућности, у којој ће родитељи морати добијати лиценцу за одгајање сопствене деце (деца се већ одузимају родитељима и додељују такозваним хранитељским породицама, често, противзаконито, и хомо-паровима), а постојаће и вештачко узгајање деце и продаја на тржишту (слични закони су већ донесени пре неку годину).
Новац који држава даје тим хранитељским породицама никада није био понуђен сиромашним или болесним родитељима од којих су деца одузета, па је масовна и појава да се патње на силу одвојене деце од својих немоћних родитеља, виде тек кад ретки медији или активсти за људска права проговоре о томе.
Недавни случај деце насилно одузете од породице Михаљица из Новог Сада, речито говори о злочиначком карактеру владајућег режима, а то је само врх леденог брега почињеног криминала од стране Центра за „социјални криминал“ (како га тамо већ одавно зову).
Ово је само један од више хиљада оваквих случајева где је то криминално легло (а не социјална установа) унесрећило исто толико деце и њихове породице.
Исто је стање у већини градова у Србији, која је код страних „купаца“ туђе деце постала у последњих деценију и по, „популарна“ на тржишту „беле расе“.
Овај „бизнис“ на глобалном нивоу, вреди годишње више милијарди евра, а у њега су укључени сви, од највиших државних функционера до такозваног невладиног сектора.
Вучићева Србија практично је озаконила оно што је у прошлости било криминално дело, па је за релативно кратко време, према грубој рачуници, званично од родитеља отето око 10 хиљада најмлађих малолетника. Њихова „цена“ на овом монструозном тржишту у иностранству (кад је „хранитељ“ неко из иностранства) је од 30 до 50 хиљада евра.
Иначе, треба приметити да се тренутно највише одузимају бела деца средње и ниже класе, не само у Србији него и на Западу. Друге расе нису много популарне (немају високу цену).
Закони које је Вучићев режим усвојио, омогућавају држави да одузима децу кад год хоће, а такође законски, наводно штити „тајност“ судбине одузетог детета, што је само увод у ропство које се Србији спрема на свим нивоима.
Према подацима Вучићевих служби, његов лични режим у Србији годишње „привремено“ одузме 1.000 деце из биолошке породице (незваничан податак говори да их годишње „оде“ најмање пет пута толико), без могућности да нека независна институција провери стање родитеља и уопште породичну ситуацију. То се крије.
На РТС-у једна државна службеница (извесна Сандра Перић директорка Коморе социјалне заштите), декламује како „та деца по закону нису трајно одузета од родитеља, већ је то привремено решење док се породици не пружи одговарајућа помоћ да поново врате родитељске капацитете, те да се деца најчешће одузимају због неадекватног вршења родитељског права“.Ово може да значи свашта, а најчешће значи сиромаштво породице. Владајући режим има интереса да ту децу одузме али нема интереса да ту породицу помаже.
Разлог је трговина људским бићима, прање новца и огромни профити на светском тржишту малолетне деце из „белих“ земаља.
Ова трговина није од јуче. Деценијама се то ради, само што је некадашња држава Југославија, ту „делатност“ санкционисала најстрожијим законима као тешко кривично дело.
Данас европске државе имају половину зараде од укупне продаје деце у Западној Европи и све се то легално одвија преко фирми у власништву пет корпорација, које су од 2016. до данас оствариле на овај начин пословне приходе веће од 10 милијарди евра. Ради се, међутим, само о пословима такозване „заштите права детета“ (продаја у бело робље), док су пратећи послови (школовање, лечење и сличне услуге за ову децу) поменутим групацијама донеле још најмање толико пара.
Шведска, као држава која је озбиљно уплетена у овакве послове, прошле 2023. године покренула је истрагу у вези отимања деце из Србије и њихове продаје скандинавским породицама.
Знатно раније, 2014. године, једна шведска државна агенција је истраживала рад приватне агенције из Стокхолма, која се у Вучићевој Србији лажно представљала као државна. Званична Шведска је одбила сваку одговорност за рад те агенције али она и даље постоји у Србији на пословима усвајања деце, често отете од стране Центара за социјани рад, наводно због разлога „прописаних законом“. А, тумачења тих закона схвата како ко хоће, зависно од новца који је странац спреман да плати.
Треба овде подсетити, у прошлом веку, од стране породице Валенберг, основана је „Стоцкхолмс Енскилда“ банка (СЕБ) која, традиционално, поставља и њене најважније директоре. Током Другог светског рата потомци Јакоба Валенберга били су на челу поменуте банке, која је блиско сарађивала са нацистичким режимом у Немачкој. Преко ње се и онда, као и данас, одвијала трговање децом. Та банка сарађује и са агенцијама које се баве трговинм деце у Србији. Наводно, све је „покривено легално“, криминалним Законским решењима у Вучићевој Србији.
А, Србија је данас легло болесних креатура које се баве тим криминалом у центрима за социјални рад. Готово из свих градова у Србији стижу монструозне приче, о отимању деце, без објашњења. Рецимо, Вршац, где сваки други становник зна за то како „ланац“ психолога и психијатара преко надлежног тужилаштва и судова по диктату Центра за социјални рад ради ове ствари. На југу Србије, у Блацу, сви су знали за отимачину деце од стране државе, али док се није појавио снимак на друштвеним мрежама на ком раднице Центра за социјални рад у Блацу покушавају да одведу у хранитељску породицу двоје малолетне деце и физичком силом их одвоје их од своје баке, која је раније предала суду захтев за старатељство, нико није реаговао. Тај случај физичког насиља, пред кућом, где се страшна људска драма одвајања деце дешавао, завршио је у Стразбуру (покушај утужење од стране једне НВО). На жалост, Суд за људска права у овом случају није обавио посао, али јесте јавност, што је редак случај.
Норвешка држава има систем „Барневернет“, па се открило да су државни службеници и само покушали са продајом, јер су одавали поверљиве податке малолетне деце који би могли бити интересантни за усвајање у скандинавским земљама.
Из Србије их је било на хиљаде.
Народна банка Србије никада није реаговала на сумњиве уплате са рачуна ових опскурних агенција, било државних било приватних, из скандинавских земаља, нити око сврхе уплате.
Најгоре од свега што су они који би требали да штите народ и државу, такозване Службе, били у многим случајевима и саучесници, било активно било ћутањем на овај модерни „данак у крви“.
У тм смислу се може рећи да Вучићева држава, његов криминални режим, ради један од најнечаснијих послова које људски род познаје. Ако не буде земаљских закона за тај „систем“ и за онога ко га је одобрио, свакако ће се небески закони побринути да се ствари „изравнају“. Зло никад није остало некажњено.
Данак у крви или Прича једне србске мајкеhttps://t.co/WgLRJrNGmi
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 15, 2024
