Прочитај ми чланак

Вучићев постамент у Вашингтону: Миш у Белој кући

0

Сасвим је могуће да Вучић у Вашингтону исписује себи коначни епски постамент. Своје путовање образложио је сузним заклињањем: неће пристати на оно за шта га више нико и не пита. Нити ће допустити да му узму најважније, оно чега нема.

Али, не мора да га занима шта је под притиском силе изгубљено од простора који је иста сила давно запосела. Заводљивост нестале територије има за њега друге димензије. Његова је рачуница последња одбрана пред зидом: како одржати разметљиву свевласт у матичној зверојебини, а свако понижење показати као победу којој у историји није било равна.

Понижења су градивни састојак његове мучне биографије. Жели да их се отресе митоманским пробојем у незаборавне трагедије. Он је део косовске трауме, историје државног простора који се једино без рата могао сачувати и једино у рату изгубити. И још није успео да разуме тајну коју никоме није одао: о чему он уопште преговара толике године, сам са собом, сам свој изасланик свуда где су га примали. Шта се губи тамо где је све нестало у његовој прошлости, а може бити враћено само као национална илузија небеске Србије или нови балкански помор?

Сви су планови, ако их је и било, остали само његова лична ствар. Нико их нигде није видео нити схватао озбиљно. Поред тога што се уместо владе неовлашћено бавио политиком, никада није сазнао шта је то чиме се бави. Судбином земље у рукама Луцифера! Своје лажне тријумфе објашњавао је протоколарном формом и измаштаном, простачком блискошћу: кажем ја Ангели, слушај ти мене Ангела! А Макрону сам рекао: пази, бре, Емануеле шта радиш. Нема код мене, компромиса, баш ме брига ко је преко пута мене, такав сам ја храбар, немам проблема да било коме одбрусим!

Кад се после кратких и мучних сусрета са неким важним људима врати овде, његова ништавност постаје логореична бајка, и он високо надраста себе у незаустављивим самољубивим придикама.

За Запад, Вучић је само питање недовршене форме, другоразредни егзотични тиранин, нејасни егоцентрик и непријатан призор. Пут у Вашингтон за њега јесте драматична авантура, пуна петпарачке неизвесности. Признаје да није сасвим сигуран зашто га тамо зову, мада наслућује. Али се боји изненађења која би могла да буду само непријатна, ништа га добро тамо не очекује.

За домаћу јавност увежбао је танану родољубиву лирику, препуну куражи и лажи о томе да зна шта ради, осенчену одлучношћу која му је заувек недостижна. У суштини то је ипак рана од нараслог страха који се ублажава јаком кукњавом.

Отприлике овако: Било је незваничних изјава лидера у региону да ћу морати да потпишем све што се стави у Вашингтону. Очекујем изненађење…Уколико садржај захтева Америке према нашој земљи о питању Косова и Метохије буде онакав као што претпостављам, онда до сусрета са Трампом неће доћи.

Свега има у наведеним реченицама осим политичке логике, уз одсуство сваке државничке оријентације. Идеш у Белу кућу да би одбио Трампа!

Србија нема парламент нити Владу, све што нема то је Он, и у томе је сва величина националне трагедије. Човек који на наведени начин образлаже суштину састанка који не може да избегне, није у стању ни да разуме о чему је реч. Његово је да само потпише пораз у коме је од почетка. Али, за све те подвиге изабрао је сам себе, и себи објашњава да више ништа не може да уради.

Као што никада није ни могао.

У новој пустоловини овдашњег витеза тужнога лика, стигли смо до обрта који би недостојног балканског силеџију могао да претопи у националног хероја: „Сврати до мене да ти нешто кажем, Александре!“ – рече Трамп.

„Мало морген Доналде. Ево ти га на! Немам о чему са тобом да разговарам. Србија се сагињати неће! Не пристајем на твоју непристојну понуду, не улазим ти ја у Овални кабинет“.

Овенчан славом, Владалац се враћа у Београд, где га чекају стотине хиљада озарених грађана. Латице ружа под точковима аутомобила у којима се довози херој који је одбио Трампа.

Да, то би могао да буде измаштани час велике славе човека који је изгубио све, па и сваку везу са стварношћу, лишен било чије љубави, испуњен судњом патњом. Без сазнања какви су то папири били на столу. И ко је уопште он?

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!