Прочитај ми чланакОтворено противљење црногорских владика идеји да Александар Вучић говори на сахрани митрополита Амфилохија, још једном је показало да у смислу подршке српском председнику у Сабору СПЦ постоји озбиљна подељеност. Овим поводом, политички аналитичар Цвијетин Миливојевић каже да би се могла подвући црта између патријарха Иринеја и епископа бачког Иринеја са једне и готово свих осталих са друге стране, међу којима су владике Јоаникије, Григорије, Атанасије, Максим, Теодосије...
За неке ненадано, за друге сасвим очекивано, сахрана митрополита Амфилохија у једном делу претворена је у политички перформанс. Као главна тема у једном тренутку поставило се питање да ли ће председник Србије говорити на сахрани или неће, да ли је то примерено суитуацији, да ли ће говорити о политици… Информације су стизале једна другу, од тога да се владике отворено противе, да епископ будљимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско приморске владика Јоаникије трпи велики притисак из Србије да дозволи Вучићево обраћање, до тога да поједини у том случају прете скидањем мантије…
PRINTSCREEN
На послетку, владике су победиле, говор није одржан.
Али, то није све, потврдило се још једном да се владике СПЦ које не живе на територији Србије не либе тога да отворено покажу да не одобравају политику коју води актуелни председник Србије.
Бриселски споразум као камен спотицања
Политички аналитичар Цвијетин Миливојевић каже да је главни разлог – Бриселски споразум који су потписали Александар Вучић и Ивица Дачић, а који се и међу грађанима, али и у СПЦ третира као први корак ка признавању независности Косова.
“Стиче се утисак да у СПЦ сад имамо подељеност међу владикама у Сабору. У Србији имамо патријарха Иринеја и епископа бачког Иринеја, за које се може рећи да су прилагодљивији ставовима власти. Они кажу да је Косово Србија и да се то мора бранити по сваку цену, али исто тако имамо њихове иступе пред сваке изборе, када подржавају политику Александра Вучића о Косову. Што заиста јесте врло нелогично. Са друге стране, до пре неколико дана имали смо митрополита Амфилохија, али и владику Јоаникија у Црној Гори, епископа диселдорфског и Немачке владику Григорија, умировљеног епископа захумско-херцеговачког Атанасија, владику Максима у Америци и Теодосија на КиМ. Да ли због те аутономности и зато што не живе у Србији, они се не либе да отворено критикују политику власти и Вучића према Косову, јер све иде ка томе да ће вековно седиште Патријаршије бити у другој држави”, објашњава Миливојевић и додаје да се једино тако могу тумачити Вучићеве изјаве.
“Јер кад он изражава бригу о нашем народу на КиМ, просто то звучи као да су они национална мањина у другој држави и ове владике то тако доживљавају. Кад се томе дода став да је седиште Пећке патријаршије у Пећи, а не у Београду, у кругу двојке, и да је највећи број наших партијарха управо тамо столовао, јасно је закључити одакле такав њихов став према Вучићу”, објашњава Миливојевић.
Отворени сукоби
Отворена конфронтација поменутих владика са председником Србије није нити нова, нити непозната ствар. Они отворено критикују, Вучић често не остаје дужан. Тако је Амфилохије оптуживао председника Србије Александра Вучића да је “издајник” јер “својим понашањем и поступцима показује да ће издати Косово”.
Сличним речима служио се и владика Теодосије.
“Хвала нашем председнику што се сетио наших светиња и не само овде него и у другом месту, али овде са овог места хоћу да кажем не хвала му за речи које упућује ових дана Србима на КиМ-у. То нису речи наде, то нису речи хришћанима, оне нису достојне онога који је на челу овог народа”, рекао је владика, коментаришући речи председника Вучића да у Ђаковици нема Срба.
Критике власти упућивали су и владике Григорије и Максим. Сваки пут уследили су противнапади, углавном из редова СНС, а Вучић је у неколико наврата рекао да пушта владике да се баве политиком.
Није без казне
Миливојевић каже да иако не живе на територији Србије, споменуте владике нису биле без санкција.
“Па ето видите Григорије је био епископ захумско-херцеговачки и приморски, сада је владика диселдорфски и целе Немачке. У свештеној хијерархији то се може сматрати падом”, закључује Миливојевић.
Политички аналитичар Бобан Стојановић каже да је јасно да је Вучић успео да примири само СПЦ у Србији.
“Очигледно имају добре односе. Митрополит Амфилохије је био и један од највећих противника Вучићеве политике у вези са Косовом и врло вероватно један од највећих заститника Косова у том смислу. И сигуран сам да је Вучић хтео да држи говор, то се види и сада кроз “прање” многих СНС функционера од речи које су упућивали митрополиту, а практично до јуче су га СНС пропагандни таблоиди “развлачили” на насловним странама. И сигуран сам такође да је Амфилохијев наследник на месту митрополита наставити да буде један од највећих противника било каквог признавања Косова. А зашто Вучић има подршку структура СПЦ у Србији, то је вероватно нешто што ћемо тек да сазнамо. То је Вучићу важно, чак је годинама његов најближи сарадник Никола Селаковић практично највише радио на том пољу”, каже Стојановић и додаје да је очигледно да владике ван Србије имају више слободе у критици власти.
“Постоји та подела међу владикама, мада сигуран сам да ни у Србији подршка није стопроцентна, али за сада то не видимо”, закључује Стојановић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 3, 2020
