Због јаких суша и константног раста становништва, сви ћемо, кад-тад, морати да прихватимо план коришћења рециклиране воде, која је, на велико негодовање стручњака и менаџера, позната и као “вода за пиће из Ве-Це шоље” (толет-то тап). У неким деловима света, на пример Аустралији, отпадне воде из канализације, укључујући и воду за испирање садржаја Ве-Це шоља, већ сада се пречишћава и прерађује, све док не буде чиста попут изворске, ако не и чистија.

Можда ово не звучи баш привлачно, али стручњаци тврде да је рециклирана вода безбедна за конзумирање и да има укус као и свака друга вода – било флаширана, било из водовода. “Ако се по нечему разликује, онда по томе што је релативно слатка”, каже Анас Гадуани, инжењер екологије са Универзитета Западне Аустралије у Кролију.

Упркос томе, неки људи тешко могу да сваре помисао на то да ће једног дана пити рециклирану воду. Услед јаких суша и раста популације, многи градови су, међутим, већ сада укључили отпадне воде у систем водоснабдевања. Пречишћена отпадна вода не само да је постала нужност, већ је намеће и одрживо управљање системима за водоснабдевање у будућности.

Према томе, ако још не пијете рециклирану отпадну воду, ускоро хоћете. “Нема ту неке филозофије”, каже Гадуани. “То ће се догодити.”

Отпадна вода, наравно, није само вода из WЦ-шоље. Помислите на сву воду која отекне у канализацију сваки пут када оперете јабуку или аутомобил. Та вода је неискоришћени ресурс и има је много. “Јефтинија је и сигуран ресурс”, каже Питер Скејлс, хемијски инжењер са Универзитета у Мелбурну. Када би просечан град рециклирао сву своју отпадну воду, могао би да смањи потребе за водом за 60 одсто”, објашњава он.

Рециклирање воде за наводњавање и друге потребе, осим за пиће, већ је уобичајена појава. Реч је, заправо, о истој оној технологији која се користи и за пречишћавање загађене пијаће воде и која постоји већ годинама.

Прво морате да филтрирате воду како бисте из ње уклонили све чврсте материје и другу прљавштину. Затим се примењује поступак обратне осмозе, тј. филтрирање најситнијих честица. Као посебна мера предострожности, вода се често излаже дејству ултраљубичастог зрачења, ради стерилизације патогених микроба. “Могуће је снабдевање водом у веома чистом стању – чистијем од оног у каквом је данас добијамо из резервоара и река”, објашњава Скејлс.

Упркос свему томе, “бљак” ефекат је неизбежан. Психолог Пол Розин са Универзитета Пенсилваније и његов тим анкетирали су 2.000 Американаца и установили да је 49 одсто њих било спремно да проба рециклиране отпадне воде, 13 одсто њих је то одбило, а остали нису били сигурни. Неки напросто не могу да превазиђу осећај гађења, ма колико да се трудите да им објасните да је та вода безбедна за пиће.

Извор: Блиц

Oznake: Ve-Ce, voda