Прочитај ми чланак

Владика Григорије: Бојкот логичан избор! Вучић на почетку литија био уз Мила

0

"Нико ко је имало пратио ситуацију није био толико слеп да није видео како је испочетка власт државе Србије била директно на страни Ђукановића... Међутим, у наставку епизоде, пошто су расле литије, а с њима и достојанство народа, дошло је до једног преумљења", рекао је у интервјуу за "Блиц" владика Диселдорфа и Немачке Григорије.

На питање како гледа на дешавања поводом спорног Закона о слободи вероисповести у Црној Гори, владика Григорије је рекао да се догодило нешто слично као у народној песми „уста раја ко из земље трава“, „те да се завршава епоха аутократских владавина које трају по тридесет, педесет и шездесет година“, што је „нешто што је сигурно наш народ уназађивало и унесрећивало“.

FOTO: IN4S

– Нико ко је имало пратио ситуацију није био толико слеп да није видео како је испочетка власт државе Србије била директно на страни Ђукановића. И њихови иступи су били у правцу немешања, да је то ствар државе Црне Горе и тако даље. Било је јасно да се име тог моћног политичара Мила Ђукановића не сме поменути и није га поменуо нико од врха до дна те владајуће структуре. Међутим, у наставку епизоде, пошто су расле литије а с њима и достојанство народа, дошло је до једног преумљења. Сада је ситуација таква да нема напада на Ђукановића али нема ни напада на митрополита Амфилохија и на Цркву и литије. То се очигледно не исплати и разбило би се свакоме о главу. Сви су схватили да она раја која је никла ко из земље трава може и њима да се догоди – и у Србији и у Босни и Херцеговини, догађало се у Македонији. Речју, не може се затрети људска слобода, ма колико се неко трудио – рекао је владика Григорије за „Блиц“.

Када је у питању политичка ситуација у Србији, као и узаврела политичка атмосфера, владика Григорије није имао дилеме по том питању, па је истакао да му је бојкот логично решење.

– Био сам јесенас у Србији кад је била служба у Жичи и нисам одавно видео тако лепу а тако запуштену земљу као што је Србија. Ја сам човек са планине и знам шта значи кад је њива узорана а ливада покошена. У Немачкој не постоји ниједна необрађена њива иако је она индустријски најмоћнија земља у Европи. Ми смо народ од њиве а њиве су нам запарложене. Нема људи, они одлазе, што у поменуту Немачку, што у Америку и најстрашније ми је што ми се чини да то људе који су одговорни не забрињава. У свакој цркви, а има их осамдесет у Немачкој, сваке недеље има пет до десет нових лица. То је страшно за Србију и то је позив на узбуну. А што се политике и избора тиче, о њима је много људи доста тога рекло и нема потребе да и ја говорим. Очигледно је да услови за нормалне изборе не постоје и тај аргумент који износи опозиција у правцу бојкота по мени је логичан.

Будући да је његов одлазак у Немачку тумачен на два начина, а оба су имала исти призвук, „да би постао патријарх“, владика Григорије је рекао да је истина далеко од таквих теза.

– Истина је да тамо одлазе десетине хиљада људи и да та епархија постаје већа од свих епархија у Србији или Босни и Херцеговини. Истина је и да је мене много тога код нас почело да оптерећује и да нисам имао снаге да се борим с тим а истина је и да сам завршио једну дугу фазу живота у Херцеговини, која је моја отаџбина и мој живот. Хтео сам да урадим нешто ново и да пробам да тај наш народ окупим и саберем и покушам да учиним све како га не бисмо изгубили. Јер ти људи, ако не буду имали пастира, изгубиће се. Оно што могу да кажем јесте да су то, у много чему, наши најбољи људи које имамо у овом тренутку. Кад то говорим, нарочито мислим на младе људе – истакао је владика.

Он је потом додао да је потребна храброст да би неко отишао у иностранство.

– Да се тамо снађе мора да буде паметан. Да тамо опстане као Србин и православац мора да буде патриота много већи од оних који живе овде. Многи од њих би могли рећи – ми смо протерани, али нико то тамо неће рећи. Постоји једна чежња за отаџбином али тамо постоје услови да се ради, заради и достојанствено живи. Постоји безброј примера за то. Два моја свештеника су тамо дошла са по шесторо деце, а један од њих је овако резоновао: „Моја ћерка студира психологију и ако буде хтела да се запосли, мораће да лепи плакате неке странке. Ја то не желим да гледам“. А то су људи који су у Србији имали и куће и имања и пристојан живот али преовладала је потреба за достојанством – рекао је, између осталог, владика Григорије.