Прочитај ми чланакНије спорно да су комунисти фалсификовали одређена документа. Али, комуниста данас нема! Има фалсификатора, али веома примитивних. Овај мали текст говори о једном таквом „документу“
Дубоко сам убеђен да нема никаквих разлога да се и даље разјашњава зашто је комунистичка власт успостављена 1945. године после победе у грађанском рату спречавала мултидисциплинарно истраживање ратних жртава. Врх Комунистичке партије Југославије знао је, на пример, већ у лето 1942. године за велике злочине, да су злочинци припадници хрватског народа, а најбројније жртве из српског народа. Та сазнања, међутим, у партизанској пропаганди добијала су сасвим другачија тумачења! То је чињено из разлога што би обзнањивање истине урушило лепу слику о чистоти партизанске револуције и политику братства и јединства народа и народности.
Смрт Јосипа Броза Тита 1980. године означила је и пуцање стега комунистичког система. То се одразило и на појаву до тада забрањених тема у штампи, публицистици, касније и на трибинама. Вредно је истакнути да се у том контексту није јавио ниједан школовани историчар. Тешко је утврдити ко је први почео да помиње ратне злочине, али се зна да у томе посебно место заузима Владимир Дедијер са новим прилозима за биографију Јосипа Броза. Узгред, Дедијер је обећавао и биографију Милована Ђиласа са посебним освртом на његове ратне злочине. То обећање, међутим, није испунио!
У наредном деценијама, до данашњих дана, о великим стратиштима на којима је страдавао српски народ, у првом реду Јадовно на Велебиту и Јасеновац, бавили су се личности разноразних професија, најмање је било историчара. На овом месту истичем капитално дело Јована Мирковића, некадашњег директора Спомен музеја у Јасеновцу:
Objavljeni izvori i literatura o jasenovačkim logorima, „Grafomark“ Laktaši, „Besjeda“ Banja Luka, Muzej žrtava genocida Beograd, 2000.
Објављивање архивске грађе је значајан корак у научно-истраживачкој обради одређене теме. Истичем да, кад је реч о Јасеновцу, посебно место у том послу има четворотомно дело пуковника Антона Милетића, некадашњег радника Војно-историјског института. Ради се о зборницима оригиналних, аутентичних и веродостојних докумената разних провенијенција. Далеко од тога да је овим посао обављен. Напротив, има га за неколико следећих генерација (додуше, ако буде интересовања).
Извор: facebookreporter.org
Кад се спомене комплекс логора од Госпића, преко Велебита, до Пага, треба истаћи да је до сада најпотпунији рад написао Ђуро Затезало: Концентрациони логор Јадовно, 1-2, Музеј жртава геноцида, Београд 2006. Други део садржи спискова страдалника. Затезало је исписао нешто више од 10.000 имена страдалника! Нагласио је да је тај број знатно већи (око 40.000) али није навео никакве изворе за своју тврдњу.
Није спорно да су комунисти фалсификовали одређена документа. Али, комуниста данас нема! Има фалсификатора, али веома примитивних. То су фалсификати о тобожњом споразуму комунисте Моше Пијаде и усташе Миле Будака у казнионици у Сремској Митровици, тобожње наређење Јосипа Броза Тита, Милована Ђиласа и Арсе Јовановића из фебруара 1942. о уништењу Васојевића….
Овај мали текст говори о једном сличном „документу“!
Већ годинама на интернету кружи „недавно откривени документ Редарственог равнатељства“ из времена Независне Државе Хрватске у коме се тврди да је до августа 1941. године убијено („расходовано“) 191.002 припадника српског народа. Сваки студент историје у првој године слушао је предавања из предмета Увод у историјске студије и памтио како се треба односити са изворима. Потом је то потврђивао кроз истраживачки рад, у писању дипломског, мастер и докторског рада. На основу тога лако би могао да на летимичан поглед на поменути усташки докуменат уочи следеће чињенице које наводе на закључак да се ради о веома невештом фалсификату.
Елем, нудим седам доказа који потврђују мој закључак:
Прво, у бројним објављеним документима лако се уочава шаблон како је изгледало заглавље – сасвим другачије од оног у поменутом документу; друго, тип латиничних слова који је видљив у документу појавио се тек производњом електричних писаћих машина (а то значи две-три деценије иза рата); треће, текст је подељен линијама које ондашње писаће машине нису могла да откуцају онако прецизно као што је у документу; четврто, у табели је коришћен израз „Јевреји“ а зна се да тог назива нема у хрватској језику – постоји израз „Жидови“; пето, у табели је коришћен израз „Роми“ а не „Цигани“; шесто, у табели је коришћен израз „Срби“ мада се зна да су усташе и Хрвати у званичним документима и комуникацији користили израз „грчко-источњаци“ односно „грчко-изсточњаци“; седмо, у последњој делу документа, у равни иза речи „Privedeno“ пише „161.000 (у НДХ)“! Текст у загради је написан ћирилицом!!!
Закључак: не слуђујте овим глупостима ионако слуђен народ! За почетак, ако немате стрпљења да листате сабрана дела Јосипа Броза, онда узмите у руке поменуте књиге Антуна Милетића и Ђуре Затезала. Може и књига Јована Мирковића! Прочитаћете зрне истине!
