Pročitaj mi članakVojnopenzionerski problem izražen u procentima (4,21%) relativno je mali, ali jeste velika prevara i otimačina imovine uz uskraćivanje zakonom ostvarenih prava. Pogledajmo malo unazad.
Аугуста 2007. године министар војни доноси одлуку о другом годишњем усклађивању војних плата И пензија у износу 4,21 одсто са важношћу од 1. септембра исте године.
Тадашњи закон каже да „… уколико је повећање мање од пет одсто, војне пензионере исто следује од 1. јануара следеће године“. Војни пензионери радују се том повећању, али ни не слуте шта им се спрема. Уместо да им обезбеди исплату повећања, министар војни их је шутнуо (глагол асоцира на презиме министра) из Министарства одбране и из Фонда за СОВО.
Министар који је требало да их прими у Министарство за рад и у Фонд за ПИО запослених им је закрк’о ( глагол асоцира на презиме министра ) нож у леђа одлажући годинама израду било каквих докумената, тако да су војни пензионери о свему били обавештени по принципу чула-рекла-казала. Нико од војних пензионера није
добио никакав званичан докуменат о томе да му је промењен статус и да је сада исплатилац његове пензије друго-ново правно лице – Фонд ПИО запослених, а судећи по месечним банковним изводима, да ли је то заиста тако, тешко да може да установи и истрага.
Током марта 2008. године у Министарству одбране сетили су се да им је остао дуг према војним пензионерима, па је министар војни донео одлуку техничко-спроведбеног карактера којом је почела исплата оних фамозних 4,21 одсто, и то како и пристоји, ретроактивно од 1. 1. 2008. па се исплаћује и данас.
Како су се војни пензионери провели у новој кући, Фонду за ПИО – отприлике, као бос по трњу. Фонд за ПИО је у другој половини јануара 2008. донео одлуку (неки кажу да је то била предизборна шаргарепа) да изврши ванредно усклађивање пензија за 11,06 одсто. Нежељеним придошлицама – војним пензионерима то усклађивање је ускраћено и није им исплаћивано. Да ли је то била самовоља руководства Фонда ПИО или је било и утицаја одозго, нећемо никад сазнати. Кренуле су молбе и захтеви војних пензионера према Фонду, али остали су без одговора или су одговори били негативни. Фонд очито није схватио своју улогу у пензијском систему, да треба да брине о пензионерима и да им омогући остваривање њихових права.
Пензионери су видели да од Фонда нема вајде, па су се окренули судовима. Тако се стигло и до Уставног суда. Уставни суд је са неколико својих одлука потврдио да и војним пензионерима припада ванредно усклађивање пензија од 11,06 одсто, али те одлуке основни и виши судови нису поштовали као ни мишљења судских вештака, па су војни пензионери остали кратких рукава. Кад је државни ревизор у документацији Фонда пронашао око 6.000 извршних пресуда Управног суда у корист војних пензионера, дошло је до малог помака. Фонд је упутио акт Влади којим је упозорио да се проблем са војним пензионерима усложњава и да му је потребна помоћ.
Реакција надлежног министарства и Владе била је да се све претвори у јавни дуг.
Пензионери су јавним ПРОТЕСТИМА изразили неслагање, па је Влада донела ЗАКЉУЧАК којим даје сагласност Фонду да војним пензионерима обрачуна и исплати заосталу а неисплаћену разлику, али не 11,06 него 6,57 одсто, значи умањену за 4,21 одсто.
Дакле, Влада својим закључком, који је у хијерархији правни акт најниже снаге, ставља ван снаге системски закон који уређује дотичну правну материју као и ОДЛУКЕ Уставног суда. Влада постаје врховни судија, Фонд ПИО послушни извршитељ, право и правда су згажени у блату, а војни пензионери постају колатерална штета.
Право на усклађивање пензије од 4,21 одсто војни пензионери су стекли пре него што су пребачени у Фонд за ПИО, а Фонд им је то право одузео иако за то није надлежан.
Врхунац трагикомичности војнопензионерског суноврата догодио се у судници током грађанске парнице војног пензионера против Фонда ПИО у покушају адвоката да образложи основаност захтева за 4,21 одсто. Судија адвокату одговара да је престао да важи закон по коме су војни пензионери остварили право,па је престало и право. Бесмислица до бесконачности! Свако ко је имало упућен у право зна да ниједно право стечено законом не може бити умањено нити укинуто било којим другим законом, па је неколико десетин хиљада војних пензионера одбачено од институција државе и друштва.
Ако овај судија аванзује у виши суд па буде одлучивао по жалбама војних пензионера, препоручујем им да обују теренске чизме јер ће овај пут трње бити много веће од онога по коме су до сада
газили боси.
Миле Делић, потпуковник – пилот у пензији
