Прочитај ми чланак
Са проблемом стерилитета суочава се велики број парова. – Један покушај вештачке оплодње – 3.000 евра.
Зашто се из хиљаду покушаја вантелесне оплодње не добије исто толико беба и зашто се женама које су због школовања и каријере одлагале материнство, сада два, а негде и три покушаја оплодње плаћају из заједничке здравствене касе – два су најчешће лаичка питања у вези са веома сложеном облашћу лечења стерилитета
Професор др Елиана Гаралејић, начелник Одељења за вантелесну оплодњу Гинеколошко клинике „Народни фронт” у Београду, за „Политику” каже како је стерилитет велики индивидуални проблем, али и проблем друштва.
– Због проблема неплодности помоћ траже сви: људи из урбаних средина и факултетски образовани, али и они са села. Обично су само узроци стерилитета другачији. Жене које раде у пољу чешће добијају запаљења јајника, затворе се јајоводи, што онемогући зачеће, док су у градским срединама пацијенткиње чешће старије жене, које су родитељство чекале док заврше школу и професионално се докажу, па је код њих узрок стерилитета чешће мањак јајних ћелија, хормонска неравнотежа или нека болест – каже наша саговорница.
Код мушкараца узрок стерилитета је знатно лакше открити, уз помоћ спермограма и понекад узимањем брисева. Упркос економским тешкоћама нашег здравства и државе, др Гаралејићева каже да постоји много аргумената да се плаћају покушаји оплодње о трошку Републичког фонда здравственог осигурања (РФЗО).
– Један покушај вантелесне оплодње државу кошта око 3.000 евра, а често не може све да буде решено у првом покушају, због стреса у којем се пар налази. То је најбоља инвестиција, јер нама ништа не вреде аутопутеви, фабрике или школе, ако се не рађају бебе. Сви политичари кажу да им је циљ повећање наталитета, зато овакво лечење треба омогућити већем броју људи који желе да то ураде, а сами не могу да финансирају – каже др Гаралејићева.
Она додаје да би идеално било да држава плаћа онолики број покушаја колико лекар сматра да је потребно, наравно, уз узимање у обзир економских прилика.
Друго погрешно размишљање је очекивање да успе свих 1.000 или 2.000 плаћених покушаја вантелесне оплодње.
– Оваква рачуница није реална, јер то није могуће ни у природи, а вантелесна оплодња је чак превазишла максимум који се догађа у природи. Свака трећа жена која започне циклус вантелесне оплодње и код које је успео ембрио трансфер – роди дете. Од хиљаду покушаја код 30 одсто долази до успеха: рађа се и више од 300 беба, јер су чести близанци, па и тројке. Само у ГАК „Народни Фронт” рођено је више од 500 беба из вантелесне оплодње за шест година – каже наша саговорница.
Више од овог броја, каже наша саговорница, није реално очекивати, јер све јајне ћелије и сперматозоиди нису увек здрави. Или, иако бебе, под микроскопом изгледају бриљантно, имају неки генетски проблем који не може да се открије, а кад природа препозна да нешто није у реду, она то заустави.
Успех зависи од знања екипе и од услова: простора, апарата и најквалитетнијег потрошног материјала и лекова. Знање и искуство тима је, по тврдњи др Гаралејићеве, веома битан фактор, јер ове процедуре не смеју да угрозе здравље жене.
Она каже да у току процедуре може да настане низ компликација, укључујући и смрт, јер догађа се да жена некада не зна да има још неки здравствени проблем, или прећути срчану ману или другу болест.
– Важно је да се прошире они центри који добро раде. Јер, није иста цена вантелесне оплодње када вам свака друга жена остане трудна или ако остане тек свака пета. Оптимално по европским критеријумима требало би да се ради 7.000 вантелесних оплодњи у Србији, а ради се највише 2.000 – каже наша саговорница.
Др Гаралејићева тврди да ће жене које су добро организоване, сва потребна испитивања и анализе завршити за две до три недеље, а мушкарци за један дан. Ова лекарка сматра да је време и да Србија добије прву банку јајних ћелија и да се донесу закон и подзаконски акти који дозвољавају и такву врсту оплодње.
– Струка је то већ тражила. Огроман број парова узима боловање, изостаје са посла, одлази у иностранство, плаћа страним клиникама – објашњава наша саговорница.
Програм вантелесне оплодње о трошку РФЗО ограничен је само на жене које немају дете, а постоји велики број жена које имају једно дете, на пример, из првог брака, али не могу да остану трудне у другом браку, па нису кандидати за вантелесну оплодњу о трошку РФЗО.
