Прочитај ми чланак
Шта, далеко вам од центра града? Баш ми је жао што кућу нисам саградио на точковима да бих вам испунио жељу. Господине, 130 евра, и да због тога певате, знате ли ви пошто је тона пелета? Чули сте цену, нема погађања…
Ово су само неки од дијалога који се могу чути на релацији између власника и потенцијалних закупаца стамбеног простора у Ваљеву. Иако све дијагнозе говоре да грађани имају великих проблема са беспарицом и да је овдашња привреда и даље у живом блату, власници вишка стамбеног простора понашају се као да су им куће и станови негде на београдским Теразијама. За једнособан стан или гарсоњеру тражи се од 120 до 140 евра, плус сви припадајући трошкови за струју, грејање и остале комуналије, све до степенишног светла. Ни ван круга ваљевске „двојке” ситуација није знатно повољнија. Намештене собе издају се по месечној кирији вишој од 50 евра, а ко хоће да се греје, тo такође мора да плати. Ни понуда агенције за некретнине „Бона-фидес” из Ваљева није за утеху када је реч о ценама, јер уз њихово посредовање намештене гарсоњере до 30 квадрата у ужој градској зони издају се по цени од 150 евра. То је, поређења ради, скоро половина плате радника запосленог у фабрици словеначке компаније „Горење” у Ваљеву.
Међутим, оно што све више скреће пажњу јавности јесте понашање појединих станодаваца. Тако је недавно из објекта у Карађорђевој улици 120, у којем су се издавале мини гарсоњере за ученике, студенте и запослене самце, њих десетак, без икакве најаве и отказног рока, избачено на улицу. На температури која је износила неколико степени испод нуле „исечена” им је струја, иако су станари уредно измиривали обавезе. Додуше, тако нешто могло се и очекивати, јер је реч о објекту који је дуже време права „црна тачка” када је у питању издавање стамбеног простора. У својству станодавца дуго се легитимисала агенција „Александра”, која је на признаницама за примљену месечну кирију од 80 евра по станару, уз допуну „за”, уписивала имена чак четири наводна власника. Сваког другог месеца појављивало се ново име, док је „стари” остајао једино бизнисмен Предраг Савић, који је деведесетих година приватизовао, односно купио фабрику модне конфекције „Узор”, чијих је више од 600 радника, претежно жена, завршило на улици. Али, негдашња управна зграда тог предузећа показала се као згодна да се претвори у интернат са собама и мини гарсоњерама за издавање.
На питање изненађених станара ко им је и због чега дао отказ преко искључења струје, нису могли да добију одговор. Многа тога указује да је то учињено уз договор неколицине ортака, власника овог објекта, како би га на најлакши начин испразнили. Неколицина станара остала је и даље у згради, подневши притужбе надлежним органима, уз захтев да се утврде мотиви као и идентитет лица по чијем су налогу позвани електричари с маказама. Иначе, све се ово догађа у објекту који се налази у најужем центру Ваљева, под прозорима Градске куће, већине надлежних инспекција, као и седишта полиције. Никоме није било ни на крај памети да стану на сенку разулареним станодавцима и такозваним бизнисменима. Због тога не чуди што је један од њих, на примедбу да се станари љуте што су на некоректан начин приморани на исељење, казао: „Сада могу по струју с кантама.”Неодговорно и бахато!
(Политика)
