УСТАШЕ НЕ ЗАУСТАВЉА КОРОНА Код Шибеника усташки графити и порука „Уби Србина“

00:14 06.04.2020.

У селу Морполача претеће поруке као провокација на путоказима и кућама српских повратника

Од короне излечење је некако и могуће. Од мржње, изгледа, никада и никако! У данима кад цело човечанство бије битку да заустави опаки вирус, клица мржње и овог пролећа незаустављиво исклијава из неких лудих глава, у некада српској Далмацији.

У селу Морполача, код Шибеника, у које се, после потоњег рата, вратило четрдесетак домаћина, осванули су графити са усташким симболима, порукама „Убиј Србина“ и потписом „Хрватски Вуковар“. Поруке су исписане на путоказима. На српским кућама, у ранама. Свуда, уз пут, којим пролази шака оседелих људи. Оседелих од ужаса који траје, али се не предају. Ово је, овде, њихово. Њихова земља, морполачка, у коју бациш зрно, а она ти врати десет.

ФОТО: Приватна архива

Ово је, овде, њихово. Њихови маслињаци. Виногради. Успомене на славе и крштења. Весеља и песму коју им је Бог дао да их храбри и теши:

„Морполачо, мила ђедовино,

издржаћеш, ти, моја старино.

До повратка твојих изданака…“

– Какви су то људи ако су им трн у оку нас четрдесет стараца? Ни толико не могу да нас поднесу. Нападају сад, кад је мука. Увек тада и нападају – бележимо огорчење повратника из Морполаче. – Рањени смо бригама за нашу децу која су далеко. Шта би било да су овде? То би било – да их нема!

У овом лепом селу крајишких домаћина пре рата је живело 389 Срба (од 407 становника). „Олуја“ их је одувала, али корене није почупала. Сваког лета од прве године повратка ђедова и очева, враћају се њихова деца и унуци. Да оснаже корене који им чувају име. Из којих извиру тихе молитве да се, једном, врате. Да им процвета и роди кућни праг, као што воћке цветају и рађају. Да на њему наздраве и оздраве.

Протеклих година у Морполачи на Илиндан саборује више од хиљаду људи, а 2015. године, на двадесетогодишњицу прогона, подигли су и крст, висок шест и по метара и планирали да започну градњу храма посвећеног Василију Острошком. Поручили су тада:

– Овај блистави белег у нашем отетом завичају је призив и позив вере за наш раскућени народ, а ни у ком случају некакав инат или рачун за време које ће, само по себи ако има правде, наћи своје место у историји.

Није тога дана било ни песме, ни јецаја. Само су текле сузе. Ни тада, ни после није потекла ниједна реч мржње. Горчина прогона зауставља се у грлу.

НИЈЕ ПРВИ ПУТ

Нa удару мржње хрватских екстремиста повратничко село Морполача није први пут. И, нису само графити начин обрачуна са Србима повратницима. Физички напади догодили су се и 2016. и 2017. године. У лето, док су Срби саборовали, на њих је кренула група са усташком иконографијом, на моторима. Сукоб је избегнут само захваљујући прибраности окупљеног српског народа који је отрпео напад, али и касније провокације на које хрватска полиција, по обичају, ћути.