Укрцавање на Титаник

Александар Дикић

07:20 18.10.2023.

Да ли брод који тоне прима нове путнике? Да ли брод који тоне пристаје на станице за укрцавање или јури ка ремонтном бродоградилишту? Регрутација познатих личности опробана је метода доковања у ходу напредњачког Титаника који и даље доминира српским политичким водама.

Доказ да је СНС на старом курсу са новим капетаном јесте дубоки газ којим ова мегаструктура вешто избегава већ једанаест година све смртоносне међународне вртлоге и опасне унутрашње цунамије.

Ипак, крвави београдски мај и црни косовски септембар оставили су видљива оштећене на трупу брода. Замало да Коста К. направи Коста Конкордију од Вучићевог крузера. Масовни протести добрано су накривили српску лађу, толико да су пацови већ спремали пртљаг за евакуацију. На крају, све се свело на рутинску дефектацију посрнулог режима. На улицама тренутно лута пар хиљада слепих путника неспособних за побуну броду Баунти, док исти наставља да једри брже јаче и боље.

Вучић је одавно испловио из свог Саутемптона, шампањац о прамац разбијен је и у Бриселу и у Београду. Иако је у више наврата пророковао бродоломничку судбину, до сада је увек успевао (уз несебичну помоћ конкурената) да подигне температуру на разину на којој се топе све санте које му стоје на путу. Он суверено кормилари модерним трансформерсом, јер Србија по потреби може да изгледа као модерни Еxпо крузер, Охајо ратни брод, ЕУ крстарица или регионална Опен Балкан фрегата. Многима је то надувани брод за спасавање са поквареним вентилом који се полако пуни водом.

У каквом је стању брод коме су и даље потребни елитни путници? Улазак јавних личности у политику је двоструки улог са двоструким ризиком. Некада оне могу своју популарност да конвертују у проценте и рејтинг, а некада антирекламом могу само да наштете кампањи. Зато се често ствара непријатан звук око не тако звучних имена, прави се много галаме око људи који су после успешне каријере живели, радили и стварали у тишини.

То је метода „јесење смокве“. Власт која је у заласку свог трајања, у јесени живота, скупља отпале смоквине листове да би сакрила, на само своју срамоту, већ и бахатост, агресију и криминал. Низ конвертита је толико дуг да нас сваки нови неоправдано изненади. Имена, каријере и биографије су такве да реакција изненађења брзо пређе у разочарење, а разочарење у огорчење. То су личности које су некада заслужено добиле статус носећих стубова српског друштва, део грађанске класе која би требало да буде прва линија одбране против примитивизма, простаклука и дивљаштва, а не саучесник у колективној деструкцији.

Алиса Марић, Иван Тасовац, Мерима Његомир, Бранка Веселиновић, Радмила Живковић, Јадранка Јовановић, Љиљана Хабјановић Ђуровић, Јован Колунџија… Овом списку придодата су имена легендарних спортиста Жељка Ребраче и Илије Лупулескуа и омиљеног српског Француза Арно Гујона.

И док јавност преиспитује сјај ореола спортског двојца, подсетимо се читаве ергеле странаца сумњивог порекла и квалитета која је још деведесетих регрутована да на забавним телевизијама и опскурним емисијама дају међународни морално-интелектуални атест тада Милошевићевом, сада Вучићевом режиму. Некада Рушка Јакић, данас Јована Јеремић. Некада државна естрада, данас државни секретаријати. Ужаси промискуитета! Спортисти, певачи, глумци и остали забављачи народних маса, за партијске стратеге представљају само пречице до гласова њихових обожавалаца. Ретко се ту успоставља идеолошко-вредносна веза, најчешће је она емоционално-интересне природе. Емоције су резервисане за плебс, а интереси за политичаре.

А читава представа је осмишљена да народ увери да је стање редовно, да владајућа структура чврсто држи кормило у рукама и да се број посаде и елитних гостију повећава. Све је реклама, цела држава је претворена у страначки билборд. Било како било, брод и даље плови. Све док га неки нови „Рибникар“, Младеновац или Бањска не торпедује и потопи. Тада ћемо видети за кога ће бити резервисани појасеви за спасавање, а за кога неће бити места ни у чамцу за спасавање. Мислите о томе, бивше легенде.