У кафани „Акваријум”, испред које линијски таксисти возе за Чачак, седео је, јуче ујутру, Радојко Јоксић Бумбо из села Озрема. Пио кафу и листао „Политику”. Крај њега, на другој столици, повелика пластична врећа, до врха пуна. Шта ли је овога осамдесетпетогодишњака натерало да путује по овој хладноћи, голицало је новинара.

– Идем у Чачак, у Окружни затвор. Прекршајац ми одрезао 30.000 динара, немам пара да платим казну, морам да је одлежим. Ево, у овој кеси је све што ми треба за 30 дана: пресвлаке, папуче, пиџама, пешкир, лекови, сапун; без зуба сам, четкица и каладонт ми не требају. Као што видите, ошишао сам се на „нулу”, да ме у апсу не би шишали – одговара Радојко на наше питање видно расположен.

Чиме је то Бумбо зарадио казну? Возио је без возачке дозволе свој матори „југо 55” путем кроз своје село, возио га без регистарских таблица. Бумба, бившег угоститеља, у кафани сви знају, слушају наш разговор и добацују: „Вика на младе што возе без дозволе, а овај маторац то ради двадесет година!“

– Тачно, идуће године биће 20 како без дозволе возим. Имам је, али нисам је продужавао од 1995. године. А „југо” сам одјавио пре пет година, немам паре за регистрацију. Али возим стално од куће до суседног села Бершићи, три километра до тамо и толико натраг. Свако јутро идем по хлеб, новине, понекад и у бершићку амбуланту. То је све. Мислио сам: шта ће полиција на сеоском путу, али, једно јутро, налетим. Пројурим ја поред њих, а они, кад су видели да немам таблице, упале ротацију па за мном. Стигну ме близу куће. Шта ћу, потпишем записник, после ме судија Бајићка ребне тридесет хиљада.

Даље се Бумбо шали како ће читав месец бити на конаку, храни и грејању о државном трошку („То је до сада највише што је моја држава за мене учинила”, каже). Шерети за суседним столом га плаше да ће све што поједе у апсани морати да одради, на шта им Бумбо одговара:

– Пијем лекове, да радим не могу, годинама ништа теже од кашике не дижем, па ћу тако и у затвору. А што ме питате откуд да у затвор кренем на Дан ЈНА, одговорићу вам: члан сам СКЈ од 1951. године, а из војске сам изашао као резервни подофицир. Па, ето, решио сам да обележим празник.

Радојко се радује што ће Нову годину, Божић и српску Нову годину дочекати у затвору. Не буде ли за празнике прасетине, прети, знаће то и министар Стефановић.

(Политика)

Ознаке: Горњи милановац, затвор, Старац