Прочитај ми чланак

У ЦЕНТРУ БЕОГРАДА: Убијена председница „Кола српских сестара“ у свом стану!

0

kolo srpskih sestara8_n

Непознати нападач сурово је претукао и усмртио Љиљану Шуловић – Милојевић, председницу хуманитарне организације „Коло српских сестара“.

Љиљана Шуловић-Милојевић, председница хуманитарне организације “Коло српских сестара”, убијена је свом стану у улици Џорџа Вашингтона 32 у центру Београда.

Непознати нападач сурово је претукао и усмртио жену.

У стану су видљиви трагови преметачине.

Полиција врши увиђај.

Према незваничним информацијама, њено тело је затекао рођак који јој је дошао у посету.

Сумња се да је мотив убиства новац који је Љиљана прикупљала у име Кола српских сестара, а  за који је убица претпостављао да се налази код ње.

Коло српских сестара

Ово српско хуманитарно удружење основано 1903. године, а идејни творци биле су сликарке Надежда Петровић и наставница Делфа Иванић.Правила, познатија као Статут КСС-а, написали су писац Бранислав Нушић и Иван Иванић, публициста и новинар. Био је то неки нови значајан напредак у српском друштву, које је до тада било искључиво у знаку мушкараца.

Основа овог доброчинитељско – волонтерског женског рада била је управо у милосрђу и помоћи, коју су самосвесне жене, а које су углавном припадале грађанском слоју друштва, тог али и данашњег доба, биле спремне да пруже свима онима која је она неопходна.

Хуманитарни програм КСС-а у мирнодопским условима углавном се заснива на материјалној и моралној помоћи локалном становништву, као и организовање разних добротворних акција које су у данашним условима живота суштински намењене деци.

Ово удружење је по немачкој наредби престало са радом 2. фебруара 1942. године, када је и ухапшена тадашња председница Делфа Иванић, а уједно је одузета и сва имовина Колу.
Дуго година и након 1942. године Коло није смело ни да помишља да настави са радом, јер је у Брозовом времену био забрањен рад свим предратним удружењима, а све под изговором да су то елементи буржоаског друштва. Надахнута група самосвесних жена тек почетком деведесетих година подсетила се традиције Кола и добровољног деловања својих чланица током протеклих деценија и поставила нове стратешке циљеве и програм рада.

(Телеграф, Србин.инфо)