Прочитај ми чланакРусија мора да извуче максимум из Трампа без давања било какве реалне подршке америчком потезу против Кине.
Не смемо се заваравати и мислити да ће нови амерички Председник Трамп бити прави пријатељ Русије. Он ће радити на томе да „Америку учини поново великом“, и то се коси са било каквом жељом и успостављањем знанто бољих односа са Русијом. Само погледајте Трампов избор министара и саветника и шта су они до сада говорили у вези са Русијом.
Не. Једини начин да Русија нешто добије од новог председника САД је да буде чврста и покаже да ће бити прескупо да било ко покуша да угрози виталне руске безбедносне интересе: Сирију, Србију, Белорусију, Казахстан, и, што је најважније, у бившој Украјини барем Новоросију и Малорусију. Врло је могуће да ће САД покушати да натерају Русију да бира између бољих односа са Западом или блиских веза са Кином. Овај савез између Русије и Кине је стратешко партнерство. Заснован је на заједничким интересима безбедности и против заједничког непријатеља. САД ће сада под Трампом вероватно покушати да разбију ово партнерство нудећи да се Русији укину санкције и можда чак да прихвати поновно уједињење Крима.
Али ово није Трампова „велика добровољна понуда“ (ако икад до ње дође), јер Русија већ има Крим без потребе за било каквим америчким „одобравањем“, и зато што су санкције заиста биле корисне за Русију, приморавајући је да развије националне ресурсе и алтернативе, и постане независна од Запада. Наравно, постаће занимљиво за Русију уколико Трамп понуди да прихвати бившу Украјину као део руске сфере утицаја, али он највероватније то неће урадити, барем не без извесне цене заузврат.
Трамп ће вероватно „напасти“ Кину због економских разлога, економским и политичким средствима, тако да му је потребно да Русија буде бар неутрална када се то догоди. Да би вратио послове у САД, Трамп мора да се бави „кинеским проблемом“ на један или други начин, а то отвара могућност за Русију – прилику треба искористити, али не у мери у којој би се издало стратешко партнерство са Кином.
Русија, дакле, мора да извуче максимум из Трампа, без давања било какве реалне подршке америчком потезу против свог стратешког партнера. Истовремено, морамо имати на уму да је кинеска подршка Русији, иако је важна, знатно мања него што би могла да буде. Кинези су увек прво гледали сопствене интересе, што је сасвим природно, а и Русија мора да учини исто.
Наравно, међународна политика и односи требало би да се граде на узајамном поверењу, поштовању и разумевању, али то није тако, и то никада није било тако. Они су грађени на сили, преварама и претњама – то је наша реалност.
Свађа између Кине и САД је пре свега економске природе, а онда је и геополитичка/војна. У томе лежи прилика за Русију: прва тачка не утиче на Русију или руско-кинеске односе, тако да Русија може бити неутрална без напуштања Кине. Кини ће бити потребни руски енергетски ресурси, чак и ако се неки послови врати из Кине у САД (а оне не би могле да поврате назад превише послова, јер америчке компаније не желе да плаћају веће плате код куће). Друга тачка (геополитичка) је важнија за Русију и Кину: однос САД – Тајван и Јужно кинеско море су од виталног значаја за Кину, али не и за Трампа, тако да Русија може да подржи Кину у томе (у замену за кинеску подршку у вези са Новорусијом и Малорусијом), без да се Трамп много узнемири.
Питање Тајвана за Кину има велики симболички значај и веома је осетљиво питање – као што би Новорусија требало да буде за Русију. За Русију Тајван нема никакав значај. За САД Тајван такође нема значај осим симболичког и осим као средства за притискање Кине. Исто важи и за Јужно кинеско море.
Русија, као најмање непосредно укључена велика сила у овом региону, заправо може у овоме деловати као посредник. На тај начин Русија може добити кинеску подршку и америчке уступке, где је то стварно потребно – у Новорусији и Малорусији – без издаје Кине и без обесхрабривања САД у њиховом новом ставу према њој. Ово ће захтевати добро политичко балансирање, што мислим да је председник Путин може да изведе.
