Desetogodišnja karnevalska predstava Aleksandra Vučića i njegovih inspiratora iz institucija poput Evropske komisije, Evropskog parlamenta i tamo delegiranih predstavnika desničarskih stranaka iz zemalja članica, gotova je. Svi koji su mu bili tačka oslonca, to više nisu ili neće biti. Srpski diktator čiji je kriminalni mandat na samom kraju, jednu stvar nije shvatio: velike imperije i njihove institucije, nikada nisu homogene kao što to izgleda. Ono što je juče bilo odbačeno kao frakcija, sutra može biti vladajuća koalicija. Kako je ovaj diktator bo u milosti „narodnjačkih" partija Evrope, kako su mu koristile i koliko dugo i kako su one profitirale u Srbiji. Ko i kako ga je hvalio, uzdizao i predstavljao u Evropskom parlamentu i kako će ga taj isti Evropski parlament uskoro „darovati" sa Rezolucijom u kojoj će pisati da je uveo medijski mrak u Srbiji, pokrao izbore, zgazio parlament, suspendovao Ustav.

Дана 20. јануара прошле 2023. године, српског диктатора су посетили специјални изасланик Европске уније за дијалог Косово-Србија Мирослав Лајчак, у пратњи америчког изасланика за Западни Балкан Габриела Ескобара, изасланика Француске Емануела Бонеа, изасланика Немачке Јенса Плотнера и саветника италијанске владе Франческа Талоа. Истог тог дана ова уважена дружина отишла је и у Приштину.

Након годину дана од овог догађаја, може се рећи да је са ових строго затворених састанака изашла само једна директива: рок „до јануара 2024″ за узајамно признање Србије и Косова и размена дипломатских представништава.

Тај рок од годину дана је прошао. Наводно, влада Аљбина Куртија је већ „делегирала“ будуће службенике косовске амбасаде у Београду, а Александар Вучић је у неописивом слому нерава, потражио помоћ од председнице Европске комисије Урсуле Фон Дер Лајен, која му је дословно рекла: „Чинимо шта можемо“.

У тих три речи налази се шифра за даљу судбину тиранина који је згазио државу Србију, све њене институције и утицао свим средствима на најгори економски и културолошки слом који је могао да јој приреди. За кога? И за колико? То питање неће дуго остати отворено. Много тога, већ данас је јасно. Вучићу долазе у посету „благајници“ да наплате његове изласке из договорених оквира.

Задњег дана „најдужег“ месеца у години, 31. јануара 2024. године, у посету српском диктатору Александру Вучићу дошла је група представника организације познате под именом Квинта. А, Квинта је уствари група најјачих земаља Запада (ЕУ плус САД), која има за циљ да заврбоване државе и владаре које она контролише широм света, „усмерава на прави пут“.

На ред је дошао и самозвани газда Србије и „свих Срба“.

И десило се чудо: први пут од како је поробио Србију, након састанка није издато ниједно саопштење а он се није „обратио нацији“, нити је дозволио да се њему омиљена хорда полтрона обраћа нарученим „питањима“.

Према непосредним изворима са формалног а посебно неформалног дела овог састанка, Вучићу је најављено брзо увођење читавог списка санкција од стране ЕУ, САД и земаља „коалиције“, које ће бити усмерене директно на њега, његову странку, његове функционере и сву њихову имовину.

Томе ће (ускоро) да претходи Резолуција Европског парламента, као увод у „општу промену односа“ Европе према Вучићевом режиму.

Могућност да те санкције избегне привремено (али само привремено!) подразумева да у року „одмах“, призна фактичку ситуацију на Косову (плус размена дипломатских служби) и одреди економски и спољнополитички курс (или ЕУ/САД или Русија).

Због свега овога, уместо да се нашироко расприча о свом „херојском држању“ пред „великим силама“, арогантни диктатор је сагнуо главу и казао: „Свака формална реч била би сувишна“.

Јер, нема се ту шта додати: ЕУ, Сједињене Америчке Државе, Велика Британија, Француска, Италија и Немачка, рекле су преко својих посредника из Квинте, да је било доста, да је завршио своју мисију, да му је „мандат“ који су му дали истекао, те да ће добити мањи временски „бонус“ да „демисионира“ (израз употребљен у неформалном делу састанка).

Али, осим овог, политичког, разлог доласка представника Квинте у Београд, имао је и свој „оперативни садржај“, па је њихова пратећа евроатланска војно обавештајна служба посредно дала до знања српском диктатору да је „у току“ коначна демонтажа његове криминалне творевине у Косовској Митровици и око ње.

Према информацијама којима овај магазин располаже, у наредних пар месеци треба очекивати хапшење и неких „виђенијих“ Албанаца, сарадника те криминалне мреже, која функционише још од кад су на челу самопроглашеног Косова биле вође „ОВК“, Хашим Тачи и Рамуш Харадинај (свако у свом мандату).

„пословима“ Вучићевих „лидера“ са њима, припрема се и озбиљна оптужница из ЕУ, а извори МТ из Приштине сагласни су да је улазак Вучићеве „Српске листе“ у коалицију са партијама „ОВК“ вођа, шокирао све косовске Албанце, који су брзо схватили да су у питању мафијашки послови и да је „политичко покриће“ било само формално, због „дубљих интереса“.

Зашто је Квинта тек сада одлучила да заузда разулареног Вучића?

Да би ствари биле јасније, треба рећи да је 21. октобра прошле године (2023), иста група Квинте дошла у Београд са специјални задатком да Вучићеве задатке „лимитира“ на три месеца.

За то време био је дужан да уради следеће: да повуче динар са Косова, повуче „раднике БИА“ са Косова, повуче разне своје „кадрове“ који су преко Епархије Рашко призренске и такозване „Српске листе“ обављали разне послове за њега, те да потврди пристанак на мирну „пререгистрацију“ возила са српске на косовске таблице, прихвати представнике албанске локалне администрације у општинама на северу Косова и још неколико других обавеза.

И све је то обавио у рекордном року, за тих три месеца!

Последица тога је да питање такозване Заједнице српских општина практично више не постоји. Изгубила је сваки смисао новим уступцима које је корумпирани српски диктатор направио са сваким ко има „багаж“ Вучићеве прљавштне. А, таквих је много!

Чак и ако би се увео неки вид те врсте локалне заједнице, била би практично на буџету и по законима самопроглашеног Косова, јер Србија тамо нема више никаквих ингеренција. То је резултат деценије Вучићевих лажи и свакодневног економског и пропагандног пакла, које је приредио и Србима на Косову у Србима у Србији (без Косова).

Поменутог 21. октобра 2023., уочи састанка са Квинтом, Вучић се „обратио“ милионима преко својих ТВ канала овако: „Данас ће бити вероватно један од најтежих дана за мене и Србију пошто знам шта доносе представници Квинте, ноћима због тога не спавам, не знам да ли бих викао или плакао од муке, али успећемо да Србију никоме не дамо на поклон већ да буде наша“.

Само добро упућени у ове његове „јеремијаде“, знали су о чему се ради и да је реч о задњем чину незапамћене велеиздаје, практично повлачење сваког даљег трага државе Србије на Косову.

Зли диктатор је у име својих криминалних апетита, прокоцкао за десет година сваки политички капитал са којим је могла да се обезбеди нека врста „интерне аутономије“ за грађане српске националности у општинама на Косову.

Уместо тога, изоловао је регион северне Косовске Митровице и оне општине које се граниче са централном Србијом и претворио их у криминалну јазбину његове мафије. Народ је тако остао препуштен самовољи албанских власти у Приштини са једне и Вучићевим криминалцима, са друге.

Други долазак Квинте у Београд, 31. јанара 2024., три месеца након претходног доласка, организован је са намером да се упути јасна порука да ће бити уведене санкције Вучићевој мафији, дакле и њему лично, због „непобитних“ доказа о трансрегионалном криминалу у коју је укључена и да ће тај процес бити хитно активиран. Са друге стране, Вучић још није јавности у Србији саопштио да је пристао на отварање дипломатско конзуларних представништава Косова у Београду и Србије на Косову.

Према изворима МТ, та будућа „српска амбасада на Косову“, могла би бити у самом центру Приштине, у бившој „Београдској улици“ у, непосредно у близини некадашњег здања „Конзулата Кнежевине Србије“ (где су своју дипломатску службу у Отоманској империји вршили и славни комедиограф српски Бранислав Нушић и велики поета и дипломата, Милан Ракић).

Овај његов „пристанак“ тек треба да се формулише у ЕК, како не би испало да су дословно у питању амбасаде. Међутим, чланови Квинте су против „пеглања“ тог термина. Или амбасаде, и размене дипломата, или санкције!

Тако ће се остварити црна прогноза из времена владавине Слободана Милошевића, за кога се говорило да ће Србију вратити на пред-кумановске границе (од пре Првог светског рата).

И вратио их је, баш у Куманову, такозваним Кумановским споразумом (1999), а потврдио их је Александар Вучић (2023/24), извршавајући послове Квинте, ЕУ, САД, а посебно Велике Британије, која никада није одустала од „балканске колоније“, коју из неког разлога упорно сматра „својом“.

Али, да би успела диктатура Александра Вучића и то као „награда“ за све велеиздаје које ће обавити, а пре свега ону са Косовом, требало је припремити терен и дати му „политичку базу“ унутар такозваних народњачких партија земаља чланица Европске уније.

Тај задатак добила је 2016. године тадашња посланица Демохришћанске партије Немачке у Европском парламенту и председница женског клуба Европске народне партије, Дорис Пак. План је био савршен, утолико што је задатак ЕУ/УС пропаганде био да представи Вучића као „покајника“, коме треба помоћи да се „покаје и поправи“. Дословно тако је представљан у годинама које су наступиле.

Да је то баш тако, говоре чињенице. Наиме, политички покрет под називом Европска народна партија (ЕПП), постала је тих година највећа и најутицајнија страначка организација у Европском парламенту, а, како су сви медији на Западу јавили, 2016. године, та велика европска „народњачка породица“ добила је још једну придружену чланицу, Вучићеву Српску напредну странку (СНС)!

Дана 15. новембра те 2016. године, ЕПП на мрежи Тwиттер поздравља Вучићеву криминалну организацију са великим одушевљењем: „Добродошли у породицу!“

А, онда је кренула лавина подршке српском диктатору.

Одмах је горе поменута Дорис Пак дала изјаву у којој је рекла да „Пријем Српске напредне странке у групацију Европске народне партије (ЕПП) значи да ће та партија увек бити у контакту са осталим чланицама и верујемо да се на тај начин, уколико постоји потреба, може чак унапредити њено понашање и политику“.

Тако је убрзо постало јасно да је „народњачки клуб“ у Европском парламенту добио задатак „да пази“ на Вучићеву странку и помаже где треба. Данас звучи као црни хумор, али, унутрашња организација СНС дело је „народњака“ из Европског парламента.

Још брже ће постати јасно да су дословно све вође такозваних „народњачких“ партија у ЕП, схватиле ово правилно: као позив на лукративно удруживање са Александром Вучићем и његовом политичком и економском мафијом па чак и са криминалним подземљем Србије и читавог региона. И то је у пракси реализовано.

Како год било, Вучића су тада свом снагом подржавали и хвалили тадашњи посланици ЕП,

Међу којима и Едуард Кукан, тадашњи известилац за Србију, Дејвид Мекалистер, који је иначе био и потпредседник ЕПП, а посебно га је „у небеса дизао“ Жозеф Дол, председника Европске народне партије, који је у више наврата у саопштењима славила и Вучића и СНС. Сви овде поменути били су „протомајстори“ који су увели Вучића у диктатуру, поставили га на врх власти у Србији као архизлотвора, који има одрешене руке да уради све што су они икада желели да виде.

Међутим, план још већих злотвора из „англоамеричке инцијатице“ који нису мислили добро Србији али ни Балкану ни источној Европи, имао је намеру да направи „место у коме партије региона могу да имају нову платформу у којој ће међусобно разговорати и мислим да чак може помоћи у помирењу и проналажењу прикладног начина за комуницирање“, како је то тумачила Дорис Пак.

Тако су се у једном моменту нашле у Европском парламенту и немачка Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) и мађарски Фидес и аустријска Народна партија, а са Балкана,

Савез војвођанских Мађара, албанска Демократска партија и македонски ВМРО-ДПМНЕ, Демократски савез Косова, босанскохерцеговачке партије Странка демократске акције (СДА), Хрватска демократска заједница Босне и Херцеговине (ХДЗ БиХ), ХДЗ 1990 и Партија демократског прогреса (ПДП) из Републике Српске, па чак и украјинска „Отаџбина“ Јулије Тимошенко и Украјинска демократска алијанса за реформе Виталија Кличка.

Ово невероватно „шарено“ друштво никада није успоставило никакву нормалну међусобну политичку комуникацију нити се сложило у било каквој идеји или идеологији. Али, јесте кад су у питању корисни „послови“ са милијардама евра и долара профита.

Кад би се сабрале само пљачке Вучићеве Српске напредне странке (СНС) и Пленковићеве Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), плус пљачке „братских“ босанско-херцеговачких „народњачких“ странака, могла би тим новцем да буде изграђена једна читава мања држава са пар милиона становника.

Многе вође тих „европских народњака“ обогатиле су се преко својих „националних“ компанија које су се појавиле у Вучићевој Србији као „инвеститори“, као они који „отварају фабрике“ и као они који чине „препород Србије“. Сав приход (осим пореза са „олакшицама“) који плаћају у Србији, ишао је (и даље иде) у „земље порекла“.

Овај чисто коруптивни „модел“ Вучић је годинама користио ради политичке подршке у институцијама ЕУ и у Европском парламенту.

Само тако је могуће објаснити неке нестварне удварачке позе овог диктатора са неким вођама европских институција. Као и скоро ласцивна реторика којом један другог „чашћавају“ (Вучић-Макрон, Вучић-Билчик, а још раније, Вучић покојни Гвидо Вестервеле, или Вучић-свргнути Себастијан Курц и слично).

Три четвртине свих предузећа и компанија из земаља Европске уније, дошле су у Вучићеву Србију да направе супер-профит преко својих „народњачких“ лидера и њихових партија.

Тако је, само током 2020. из Холандије стигло нешто преко 700 милиона евра улагања у нечији приватни бизнис од кога Србија нема ништа или има нешто пореских добити коју „плаћа“ добитима од најјефтиније радне снаге у Европи. Од Немачке у истим периоду стигло је „улагање“ од близу 350 милиона евра, по истом принципу: газдама у Немачкој све, Србији мрвице.

„Народњачке“ везе у Аустрији, само у поменутој 2022. години „окренуле“ су преко посредне компаније близу 160 милиона, а Велика Британија близу 110 милиона евра.

Ово треба помножити са осам година за које су европски „народњаци“ навод о улагали у Србију, а заправо брутално профитирали у њој, отимали преко Вучића милионе из српског буџћета, само да би овај диктатор имао „политичку подршку“ у Европском парламенту и свим европским институцијама.

Ствари су постале потпуно јасне кад је самодржац из Србије 1. јуна 2022. године упутио „топлу“ честитку Манфреду Веберу на избору за председника Европске народне партије (ЕПП). Време слања: дубока ноћ, иза 00:00 часова, а садржај честитке, између осталог, изгледа овако:

„Уверен сам да ће под Вашим руководством прогресивне идеје народних партија Европе доживети нови замах, као и да ћемо заједно радити на решавању изазова који су пред нама. СНС ће Вам у том подухвату бити поуздан партнер!“

Понудио је Вучић „народњачким“ предузетницима из ЕУ и читаве Европе да учествују у изградњу објеката за Еxпо 2027. године, и то под условима које нигде неће добити у пристојном свету. Али, у замену за снажну политичку подршку да своје „паралелне“ криминалне послове и даље ради са позиције недодирљивог диктатора.

Међутим, „ђаво је однео шалу“, од тада па до данас, много шта се променило, па и састав Европског парламента. Дошао је неопозиви крај Вучићеве „златне деценије“ а његов знојави и слинави ТВ циркус долази на наплату.

Променио је реторику и његов омиљени „народњак“, Манфред Вебер. Он му је још у новембру прошле године „окренуо леђа“, саопштавајући и овако нешто: „Са руководством Србије и са председником Вучићем смо имали неке делове због којих смо били забринути, на пример, то што нису уведене све санкције Русији за нас није прихватљиво, то смо тражили. Постоје и друге ствари где нас брине шира перспектива“

Пар месеци касније, Вучић одлази у Давос (Швајцарска) где је присуствовао Светском економском форуму. А, тамо, како је сам признао, „гледали су ме као да сам покрао изборе“.

Помоћ је потражио од председнице ЕК, Урсуле Фон Дер Лајен, жене која има очигледну намеру да уништи Европску унију, бесконачном пљачком пореских обвезника земаља чланица, да би намирила манијакалне потребе режима у Кијеву.

Вучићев разговор са њом тицао се „намирења“ интереса самопроглашеног Косова. Тачније (и проверено од стране дипломатских извора овог магазина), Фон Дер Лајенова је у Давосу од Вучића тражила потпуни прекид платног промета Србије са Косовом. Одредила је и „цену“, кроз „плана раста Србије“ који је она кроз акта Европске комисије одредила. Све се брзо десило. Динар се повлачи, евро се уводи. Држава Србија и на тај начин више не постоји на Косову.

У потпуном лудилу, не знајући шта да каже јавности у Србији (већина још не зна размере страхоте коју је нанео овој држави кроз велеиздајничка акта која је потписивао годинама, прогоне људи и пљачке библијских размера), почео је да најављује некакве сумануте послове из „енергетске агенде“. Тако је набрајао, као да бунца у сну:

„Правићемо уз велике приватне инвестиције из Америке или из других земаља, огромне соларне панеле. Радићемо нове ветропаркове, али оно што је проблем, то што ви морате да балансирате ту енергију… Морамо да градимо и реверзибилне електране и да ће зато изградња РХЕ Бистрица и Ђердапа 3 бити од приоритетног значаја…То је много новца и за то је потребна подршка Европе или да добијемо најјефтинији могући новац, а да опет водимо рачуна о стопи јавног дуга и дефициту и да не угрозимо своју финансијску стабилност…Не желим да такве ствари користим за унутрашње потребе, ја овде представљам целу земљу, представљам и оне које воде најпрљавију кампању против мене сваког дана“.

Међутим, Вучићев „ланац Светог Антуна“ је пукао. Пара за ову забаву више нема, а Еxпо 2027. је далеко и неће га дочекати на власти. Нова задужење би прешла лимит после кога следи потпун хаос, а то ЕУ не треба. Ни он им више не треба.

У току ноћи, пар дана након што се „освестио“ од онога што су му представници Квинте саопштили, Вучић „хитно“ окупља одабране чланове Српске напредне странке и на затвореном састанку саопштава да ће Резолуција Европског парламента бити „мачји кашаљ“ за санкције које им „висе над главом“.

За столом са Америком свако је изгубио

Један велики европски лидер, славни генерал Шарл Де Гол, покушао је да од кључних држава и економија Европе реализује идеју о трилатералној осовини о питањима спољне политике са својим тадашњим британским и америчким колегама (акт у историји познат као „Фушеов План“). То никад није успело. За столом са англо-америчким друштвом, свако је изгубио. Русија те „равнотеже“ успоставља на другом терену и другим средствима. Оним средствима које су тим велеимперијама добро познате.

Анђелковић: Вучић спрема велику подвалу Кини, окреће курс ка НАТОhttps://t.co/Mh8sUdOGn2

— СРБИН инфо (@srbininfo) February 22, 2024

Izvor: magazin tabloid

Oznake: Aleksandar Vučić, Evropski parlament, izbori, Srbija