Прочитај ми чланак
„Танка па дугачка, Фрушка Гора спава као мачка!”, Душко Радовић
Фрушка Гора је планина која заузима северни део Срема а некада давно је била острво Панонског мора. Правцем исток-запад простире се на дужини од 78 км, а правцем север-југ максимално је широка 15 км. Заузима површину од око 500 км2.
То је ниска планина чија је највиши врх (Црвени чот) на 539 м. Висине веће од 400 м има само централни део планине, док су источна и западна периферија ниже и имају форму платоа.
Тогом дуге историје многи народи и царства су градили своје тврђаве на овом стратршки важном простору. Овде су се кроз читаву историју одвијале велике битке. У долинама потока су скривени многи српски манастири.
Ово подручје је највеће налазиште липе у Европи.Изузетну вредност Фрушке горе представљају шуме храста , букве, липе, граба, тополе и врбе. На великим површинама су воћњаци и виногради.
Од животиња срећу се: лисица, куна, дивља мачка, шакал, зец, срне, дивље свиње, јелени, зец, фазан, дивље патке ,орао крсташ, патуљсти орао, … Велики број печурки се среће по шумама и ливадама а једна од особености су и орхидеје које се могу наћи на овој дивној планини.
Намера ове презентације је да информише и да повећа заитересованост наше јавности за ову дивну планину и то кроз приказ свега онога што она може пружити а и пружа обичном човеку.
Фрушкогорски манастири
Чине јединствену скупиу густо распоређених манастира насталих у временском раздобљу од 15. до 18. века стим да код већине манастира постоје и остаци других грађевина.
Током историје постојало је више од тридесет манастира на простору Фрушке Горе (Сремског Атоса, како због бројности манастира и њихове вађности, називај ову малу планину) а данас постоје шеснаест ововремених манастира стим што су неки у рушевинама а неки делимично обновљени (до Другог светског рата сви су блистали у својој лепоти).
Манастир Беочин
Манастир се налази на северној падини Фрушке Горе у непосредној близини насеља Беочин. Манастирска црква је посвећена празнику вазнесења Христовог.
Нема поузданих података о времену оснивања манастира. Први пут се спомиње у турским документима из 1566-1567. и имао је сасвим малу цркву. У аустријско-турским ратовима манастир је напуштен. Крајем 17. века избегли монаси из манастира Рача на Дрини насељавају и обнављају манастир те 1708. изграђују привремену дрвену цркву. Данашња црква зидана је између 1732-1734, а звоникје саграђен 1762. Манастирски конаци изграђени су између 1728-1771.
У шестој и седмој деценији 18. века израђен је један од најлепших Фрушкогорских иконодстаса. Комплекс манастира је потпуно обновљен 1893. а мање измене су изведене 1921. Године 1905. на месту старе капеле сазидана је нова. У другом светском рату манастир је пустошен, али су грађевине остале неоштећене. Данас манастирски комплекс чине црква, капела ужни и западни конаци и зидови са севера и запада.
Манастир Бешеново
Остаци манастира се налазе на јужним падинама Фрушке Горе у непосредној близини насеља ешеновски Прњавор.
Манастир је потпуно разрушен крајем Другог светског рата а после рата и оно мало што је остало разграђено је од стране власти и мештана. Манастирска црква била је посвећена св. Арханђелима. Манастир је према предању основао српски краљ Драгутин, међутин најчешће помињан датум оснивања је 1467., када је према једном изгубљеном запису црква осликана. У турским записима манастир се помиње 1545. као и у каснијим записима.
Бешеновска црква, иако преправљана током 19. и почетком 20. века задржала је облик сакралне грађевине рашког типа све до свога разарања. И конаци изграђени између 1730-1771. потпуно су данас разорни. У опису манастира из1753 каже се да су црква, конаци, зидне слике веома старе али доброг квалитета. У манастирској цркви забележена су два иконостас.
Други, последњи иконостас сликао је Стеван Алексић 1908. Делови оба иконостаса чувају се у музеју Срема у Ср. Митровици.
Манастир Дивша (Ђипша)
Манастир се налази на западном огранку јужног обронка Фрушке Горе у близини села Визић.
Манастирска црква је посвећена св. Николи. Према предању манастир је основао деспот Јован Бранковић крајем 15. века.
Први поуздани подаци се међутим налазе у турским документима из друге половине 16. века. Почетком 18. века Дивша је забележена као метох манастира Кувеждина. Стара манастирска црква је обновљена 1744. а најобимније грађевинске промене на цркви су изведене 1764.
Тада је дозидана припрата и звоник са западне стране цркве. Иконостас је сликао Теодор Гологлавац 1754. У Другом св. рату манастир је тешко оштећен а иконостас демонтиран.
Манастир је делимично обновљен а чине га црква и спратни конак северно од ње.
Манастир Гргетег
Манастир се налази на јужном обронку Фрушке Горе у непосредној близини насеља Гргетек бившег манастирског прњавора. Манастирска црква посвећена је св. Николи.
Према народном предању основао га је деспот Змај Огњени Вук 1471. Први поуздани подаци потичу из турских записа из 1546. Крајем 17. века манастир је напуштен а 1708. обнавља га митрополит Исаија Ђаковић. Стара камена црква замењена је око 1770. новом барокном грађевином. Тада је направљен и звоник.
Ова црква обновљена је 1901. попројекту Хермана Болеа. У цркви су забележена два иконостаса. Први који се налазио у цркви до обнове 1901. сликао је Јаков Офелин 1774. а други који се данас налази у цркви, сликао је Урош Предић 1902.
Манастирски конаци су саграђени у другој половини 18.века и обновљени заједно са црквом 1901. У другом светском рату манастир је тешко страдао, срушен је звоник и велики део конака Данас манастирски комплекс чине црква, конаци са све четири стране и економске зграде. У манастирском храму се налази икона Тројеручица од лета 2002. године.
Манастир Јазак
Манастир се налази на јужним падинама Фрушке Горе, а од истоименог манстирског прњавора дељен је маленим потоком.
Манастир је посвећен празнику Силаска св.Духа. На удаљености од око један километар северно од манастира налазе се остаци првобитног манастира истога имена који се од градње нове цркве назива Стари Јазак а био је посвећен Ваведењу Богородице.
По предању манастир Стари Јазак основао је деспот Јован Бранкови у другој половини 15. века, а први запис је из 1522. Године 1705. у манастир се доносе мошти цара Уроша. Нови манастир Јазак почео је да се зида 1736. а 1741 у њега прелазе монаси из Старог Јазка.
Звоник је изграђен 1803 а конаци између 1736-1761. Иконостас је сликао Димитрије Бачевић 1769. Манастир је обнављан између 1926 – 1930. У Другом св. рату конаци манастира су попаљени. Манастир је делимично обновљен а чине га црква са звоником, тространи конаци и високи оградни зид који затвара порту.
Манастир Крушедол
Манастир Крушедол се налази на југоисточном делу Фрушке Горе, у долини северно од прњавора и села Круседол.
Манастирска црква посвећена је празнику Благовештења Богородице. Манастир Крушедол је основао између 1509 – 1516. владика Максим (деспот Ђорђе Бранковић) и представља задужбину сремских Бранковића. У време аустијско – турских ратова манастир бива напуштен 1690. Године 1697. монаси се враћају под водством Патријарха Арсенија Арсенија 3. Приликом повлачења Турака из Срема манастир је попаљен а мошти сремских Бранковића сасечене и растурене. Обнављање манастира је почело 1721. Године 1726. изграђен је високи барокни звоник, а између 1472. и 1753. обновљена је црква.
Изградња четвоространих конака завршена је 1753. У цркви постоји зидни живопис из 16. као и из 18. века. Иконостас Крушедола комбинован је од икона из четири периода.
Манастир је обнављан крајем 19. и почетком 20. века. У другом светском рату, манастир није разорен али је опљачкан као и вредна манастирска ризница. Дуго година после рата конаци манастира су били претворени у дечји дом да би тек 70-тих били враћени монасима.
Данас манастирски комплекс чини црква и четворострани конаци у ограђеном парку. У манастиру се налазе мошти св. Цара Уроша.
Манастир Кувеждин
Манастир се налази на југозападном делу Фрушке Горе, северно од насеља Дивош.
Манастирска црква посвећена је св.Сави и св.Симеону. Према предању,манастир је основао деспот Стефан Штиљановић 1520. Први сигурни подаци потичу из турских записа из 1566-1569. Стара манастирска црква са два кубета замењена је новом грађевином 1816. Нова црква је призидана уз звоник, саграђен 1803. Тространи манастирски конаци обличени су 1810. Иконостас за стару цркву сликао је Јанко Халкозовић 1722. а иконостас за нову цркву Павле Симић између 1847-1858. Барокна капела,на манастирском гробљу,саграђена је 1788.
Манастир је разорен у Другом св. рату. Конак је обновљен а на реду црква.
Манастир Мала Ремета
Манастир се налази на јужном средишњем делу Фрушке Горе уз манастирски прњавор село Мала Ремета. Манастирска црква је посвећена Богородичином покрову. Традиција оснивање манастира везује за српског кртаља Драгутина. Поуздане податке пружају једино турски документи, у којима је први пут забележен 1546. Крајем 17. века манастир су обновили избегли монаси манастира Рача на Дрини. Од тог времена па до 1920 манастир се води као метох манастира Беочин.
На месту старе цркве,саграђена је нова грађевина 1739. Престоне иконе за ову цркву радио је Јанко Халкозовић 1759. У Другом св. рату страдао је конак као и манастирска библиотрка.
Данас манастир чине црква, једнокрилни конак,дрвени звоник и капела.
Манастир Ново Хопово
Манастир се налази на средишњем јужном обронку Фрушке Горе. Манастирска црква је посвећена св. Николи.
По предању манастир је основао владика Максим (деспот Ђорђе Бранковић) почетком 16. века. Први помен манастира потиче из 1541. Садашња црква саграђена је 1575/76. прилозима рупе ктитора. Уз цркву призидан је 1758. високи барокни звоник. Четворострани манастирски конаци саграђени су између 1728-1771. Манастирска црква је осликана фрескама велике вредности. Фреске у наосу настале су 1608. а у припрати 1654. Стари иконостас замењен је барокним који је сликао Теодор Крачун 1776. Током више векова манастир је био културни центар Срба са обе стране Саве и Дунава.
У Другом светском рату манастир је тешко страдао, опљачкан је и разрушен. Данас манастир је обновљен а чине га црква, три крила конака, звоникоградни зид и економске зграде.
Манастир Петковица
Манастир се налази на југозападном делу Фрушке Горе између села Дивоша и Шишатовца Манастирска црква је посвећена св.Петки. По предању манастир је основала удовица Стефана Штиљановића, деспотица Јелена у првој четвртини 16. века.
Први поуздани подаци потичу из 1566-1567. Црква је до данас задржала првобитни изглед, једино је дрвени звоник у друго ј половини 18. века замењен зиданим. Црква је украшена фрескама које су сликане 1588. Иконостас подигнут 1735.
Страдао је у Другом св. рату. Манастур данас чини обновњена црква и конак. Војска је израдила пут до храма и рибњак.
Манастир Привина Глава.
Манастир се налази на најзападнијем делу Фрушке Горе седам километара од Шида.
Манастирска црква посвећена је св. арханђелима Гаврилу и Михајлу. По предању манастир је задужбина неког Прибе или Приве из 12. века а обновили су га деспоти Бранковићи крајем 15. века. На месту старе цркве подигнута је нова по узору на новохоповски храм између1741-1769. Манастирски конаци изграђени су између 1753-1771. Иконе за стари иконостас сликао је Станоје Поповић з, а иконе за нови иконостас су рад Андреја Шалтиста из 1786.
У другом св. рату манастир је тешко опљачкан а исто му се догодило и од поратних власти. Данас манастир је у процесу обнове, обнављају се конаци и дозиђују нови, сазидана је капела.
Манастир Раковац
Манастир се налази на северним обронцима Фрушке Горе, изнад насеља Раковац. Манастирска црква је посвећена светим врачевима, Кузману и Дамјану. Према предању основао га је 1498, Рака Милошевић, коморник деспота Јована Бранковића.
Манастир се поуздано помиње у првом турском сремском запису из 1546. Уз триконхалну цркву призидан је високи барокни звоник 1735. Тространи манастриски конаци завршени су 1771. Црква је украшена фрескама вероватно у првој половини 6. века од којих су неке и данас сачуване. Иконе на барокном иконостасу сликао је Василије Остојић 1763. У једнобродној олтарској капели налази се иконостас који су радили Јанко Халкозовић и Василије Остојић између 1751-1755.
У Другом св. рату црква и звоник су минирани а конаци паљени; манастир је потпуно опљачкан. Данас манастир чине обновљена црква, делимично обновљен северни конак и започет западни конак са улазом.
Манастир Шишатовац
Манастир се налази на јужним падинама западног дела Фрушке Горе у близини истоименог насеља. Манастирска црква је посвећена празнику рођења Богородице.
По старим записима оснивање анастира се приписује игуману манастира Жиче Теофану и избеглим жичким монасима који су затеyену цркву срушили 1520. и на њеном месту саградили нови храм. Поуздани подаци о манастиру потичу из средине 16. века када су у манастир донесене мошти св.Стефана Штиљановића,сремског деспота.
Године 1788. срушена је стара двокуполна црква а на њеном месту саграђен данашњи храм. Тростране зграде конака сазидане су крајем 18. и почетком 19. века. Иконостас и зидне слике у цркви радио је Григорије Давидовић Обшић између 1793-1795.
У Другом св. рату манастир је азорен. Данас манастирски комплекс чине обновљена црква и једна зграда недавно изграђеног конака, југоисточно од цркве.
Манастир Старо Хопово
Манастир се смештен у источном делу Фрушке Горе на два км удаљености од манастира Ново Хопово. Манастирска црква је посвећена св. Пантелејмону.
Према предању манастир је основао деспот Ђорђе Бранковић крајем 15. века а први запис о манастиру је из 1545-46. Уместо старе дрвене цркве изграђена је 1752. данашња манастирска грађевина. У малој једнобродној цркви налазио се барокни иконостас велике вредности на коме је престоне иконе сликао Јанко Халкозовић.
У другом св. рату иконостас је оштећен и демонтиран а манастирски конак разрушен. Манастир је у припремним радовима за обнову. Довучен је материјал а у цркви су урађени припремни радови.
Манастир Велика Ремета
Манастир је саграђен на јужним обронцима Фрушке Горе, северозападно од некадашњег истоименог прњавора.
Манастирска црква посвећена је Св. Димитрију. Предање га везује за краља Драгутина али је ајвероватније да је настао крајем 15. или почетyком 16. века. Први поуздан запис је из 1562. када се спомиње у турским књигама. Црква је живописана и споља и изнутра између 1567-1568. Барокни звоник је призидан 1735. а фасада цркве прилагођена барокном изгледу између 1733-1753. Четворострани манастирски конаци саграђени су између 1722-1771. Иконостас манастирске цркве саграђен је 1850. од икона из различитог временског периода и више мајстора.
У Другом светском рату манастир је изузетно страдао како споља тако и изнутра. Данас је делимично обновљен и чине га црква и спратни конаци који затварају манастирску порту са све четири стране.
Манастир Врдник-Раваница
Манастир је изграђен на јужним падинама Фрушке Горе у самом насељу Врднику.
Манастирска црква посвећена је празнику Вазнесења Христовог. Време настанка манастира није утврђено. Извори из 18. века казују да је црква саграђена у другој половини 16. века. Први сигуран податак о постојању манастира налази се у турским документима из 1566-69. Врдник су, после Велике сеобе населили калуђери манастира Раваница и у манастирску цркву сместили мошти кнеза Лазара. Од тада се манастир назива и Раваница. Данашња црква је сазидана 1811. Конаци су сазидани у првој половини 18. века, а преправљани и дозиђивани све до почетка 19. века У старој манастирској цркви налазио се иконостас који је сликао Станоје Поповић а у садашњој иконостас Димитрија Аврамовића из 1853. Исти сликар је осликао и цркву.
Другом св. рату манастир није разаран али је опустошен. Данас манастир чине црква, три крила конака и оградни зид са источне стране, на којем је улаз у манастирску порту.
