Srbija i svet sutra obeležavaju 11. novembar, Dan primirja u prvom svetskom ratu.
Овај празник у Србији се обележава од 2012. године. У знак поштовања и сећања на српске јунаке, војнике који су у Првом светском рату дали животе за слободу и Србију, људи на ревер треба да окаче симбол овог празника – свет по имену Наталијина рамонда. Предлог да то буде баш овај цвет није случајан – потекао је од директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића и то захваљујући својој симболици.
Наталијина рамонда (Рамонда натхалие) необичан је цвет изузетне лепоте, а његова симболика важна је Србе из неколико разлога. Овај цвет познат је и као цвет феникс јер и кад увене и потпуно се осуши може да оживи ако се и мало залије.
Стога живот овог необичног цвета има изузетну симболику у вези са Великим ратом и српском војском у њему – војском која је дословно васкрсла и иако измучена показала своју моћ и храброст у Великом рату.
Рамонду је први класификовао чувени природњак Јосиф Панчић 1874. године. Дао јој је име српска рамонда (Рамонда сербица). Биљка је прво уочио на Ртњу, а потом и у околини Ниша. Наш народ их зове и колачићи, а неодољиво подсећају на љубичице. Јаке су и издрљиве, преживеле су и ледено доба и опстале до дан-данас – расте на истоку Србије и на Кајмакчалану у Грчкој, чији је највиши врх Свети Илија, а на ком је српска војска, под командом војводе Живојина Мишића, водила жестоке борбе уочи пробој Солунског фронта у Великом рату.
Prvi svetski rat 🇷🇸#ramondanathaliae pic.twitter.com/N9YkL9cUi8
— Vuk Velebit (@vukvelebit) November 8, 2018
Цвет назван по српској краљици
Ова биљка, надалеко позната по својој лепоти, добила је име по српској краљици Наталији. Реч је о супрузи краља Милана Обреновића. Пошто је краљ волео да борави у у Нишу, тадашњој другој престоници Србије, с краљем и краљицом увек је путовао и др Сава Петровић, дворски лекар.
Он је био образован човек, волео је ботанику и дуге шетње. Једном приликом, шетајући се околином Ниша, уочио је још једну врсту ове биљке и дао јој име Рамонда ниссана – нишка рамонда, али јој то име није било суђено.
Очаран краљичином лепотом, дворски лекар променио је цвету име у Наталијина рамонда – Рамонда натхалиае. Биљку је тако открио доктор Сава Петровић 1884, али ју је у ботанику и литературу први увео Јосиф Панчић. Ова ретка биљка расте само у Србији, Македонији и Грчкој. Данас је ретка и угрожена врста, а у Србији и строго заштићена.
Народ је зове и васкршњим цветом јер и кад је осушена оживи, а цвета баш за Васкрс. У Европи, осим рамонди, свега две врсте имају ову способност анабиозе.