Прочитај ми чланак

СВЕ ЈЕ ДАЛА БЕОГРАДУ: Шапчанка Перса била је највећи престонички задужбинар

0

Ако је судити по ономе што је оставила иза себе, по племенитим делима и задужбинама, Персида Миленковић је заслужила да се о њеном лику и делу зна много више него што је забележено. У историји је остала упамћена као једна од наших највећих ктиторки новијег доба, али трагова о њеном животу је мало.

У Кнежевини Србији, те давне 1857. године у шабачкој чиновничкој породици оца Никодија и мајке Јелке Ћирић у Шапцу, који су град у Мачви убрзо напустили, јер је отац чиновник добио посао у Министарству грађевина у Београду, родила се Персида. О Персидином образовању, првом мужу и сину Војиславу који је млад умро, слабо се зна. Прича о њој добија на важности од 1883. године, када се удала по други пут, за познатог трговца, рентијера и добротвора Ристу Миленковића. Странице њеног задужбинарског и племенитог рада почеле су да се исписују…

Персида и Риста били су једни од највећих београдских задужбинара. Престоница Србије и те како има за шта да буде захвална овом брачном пару.

Персида је три пута уснула исти сан, по ком је требало да подигне цркву на месту где се Сењак спушта у Топчидерски парк. Баш ту је ова велика добротворка подигла женски манастир Ваведења Пресвете Богородице 1935. године. Током Другог светског рата у овом манастиру боравило је око педесеторо деце.

Такође, са својим мужем Ристом подигла је зграду Математичке гимназије у Београду, као и зграду у Змај Јовиној улици број 5 у Београду саграђеној 1928. године. Даровала је и земљиште за изградњу сиротишта.

Неколико година пре смрти одлучила је да напише тестамент како њен добротворни рад не би био прекинут. Учинила је то 10. маја 1937. године када је таксативно навела шта све жели. Основала је Задужбину Персе Р. Миленковићке, од чијих прихода ће, како је завештала, студенти да се шаљу у иностранство и усавршавају у науци, а од новца из Фонда Персе Р. Миленковићке помагаће се школовање ученика државне Трговачке академије у Београду. Тестаментом није заобишла ни Саборну, Вазнесењску и Топчидерску цркву, којима је оставила по 5000 док је друштву „Коло српских сестара“ завештала 10 000 динара.

Преминула је 08. фебруара 1943. године у Београду и сахрањена је у манастиру Ваведење. На њеној сахрани говорили су митрополит скопски Јосиф, министар просвете Велибор Јонић и председник српске владе генерал Милан Недић.

Заслужна је за подизање Цркве Свете Тројице у Кумодражу, као и основне школе у Улици Краљице Наталије у којој се данас налази Математичка гимназија. Ова славна ктиторка даровала је и земљиште за изградњу сиротишта за децу у Табановачкој улици, као и две куће и вилу – такође за сироту децу. Трговачкој Академији оставила је кућу у Добрачиној улици, кућу у Змај Јовиној оставила је Београдском универзитету, а вилу у Румунској поклонила је Црвеном крсту.

Како је Београд упамтио Персиду

Кућа Персиде и Ристе Миленковић на углу Кнез Михаилове и Обилићевог венца настрадала је у бомбардовању 6. априла 1941. године.

Да се њена милост и ктиторство никада не забораве, сви ми морамо добро да упамтимо име Персиде Миленковић, Шапчанке која је Београду дала све што је имала.

У знак захвалности за њен велики допринос у добротворном раду, једна улица на Сењаку, у близини манастира који је подигла, понела је њено име.

Доказ да је Београд никада неће заборавити. А Београђани?

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

Извор: Hronograf

Ознаке: ,