Прочитај ми чланакУ интевјуу Хали Горани за CNN (на слици испод) Алистер Кембел – човек који је био директор комуникација ратном злочинцу Тонију Блеру од 1997. до 2003 – прогласио је референдум претњом демократији.
У интевјуу Хали Горани за CNN (на слици испод) Алистер Кембел – човек који је био директор комуникација ратном злочинцу Тонију Блеру од 1997. до 2003 – прогласио је референдум претњом демократији. Кембел је очигледно бесан због тога што су Британци имали храбрости да гласају против жеље естаблишмента, тако да се кроз његове изјаве оваплоћују ставови елита које мисле да су обични грађани превише глупи да самостално доносе одлуке.
Преносимо део разговора који је вођен пошто је Кембел прокоментарисао пораст радничке класе која је гласала за Брегзит у Уједињеном Краљевству и која подржава Доналда Трампа у САД:
Горани: Да ли је грешка естаблишмента што се деценијама није освртао на праве бриге, попут тога како је глобализација погодила обичну радничку класу?
Кембел: Да, апсолутно. Али поента је… ово је разлог што референдуми… рекао сам ово и дан после последњих општих избора. Био сам у емисији „Време за питања“ на BBC и прво питање је било да ли ће Британија напустити ЕУ. Рекао сам како се надам да неће, јер верујем да ће Британци спасити политичаре од њих самих. Потом сам рекао нешто због чега сам оптужен да сам антидемократа: референдуми су опасни у парламентарној демократији.
Горани: Због чега?
Кембел: Због тога што смо имали референдум у атмосфери кампање са више дезинформација и лажних дебата него у било којој другој земљи које могу да се сетим, било где на свету. У последњих неколико дана личили смо на банана републику, било је смешно.
КРВАВИ СПИН-МАЈСТОР
Дакле, у Кембеловој перспективи, референдум о Брегзиту је „опасан“, јер су лидери кампање за напуштање ЕУ лагали гласаче непосредно пре гласања. Ово говори човек који је био кључна фигура у ширењу цунамија лажи, страха и ратне пропаганде како би убедио јавност да Британија мора покренути најдеструктивнији рат 21. века – нелегалну инвазију на Ирак 2003. године. Човек који је учествовао у креирању слогана да Запад „доноси демократију на Блиски исток“ верује да је демократско гласање у Британији „опасно“.
Кембел је одговоран за пуштање у оптицај два лажна досијеа – о септембру и Ираку – у мејнстрим медије са циљем да убеди Британце да Ирак има „оружје за масовно уништење“. Године 2010. откривено је како је Кембел наручио измене у септембарском досијеу како би га прилагодио оном што је говорио ратни злочинац Џорџ Буш 2002 године, пошто је он изјавио да је Ирак способан да изради нуклеарну бомбу у року од годину дана, док је у првобитном нацрту британског досијеа писало да би им за требало минимално две године.
Кембел је такоће увео орвелијански пропаганистички наратив, који се шири западним медијима – да је на неки начин демократски референдум заправо недемократски. Само због тога што је резултат гласања представљао шамар британском естаблишменту, новинари лаког морала се упуштају у интелектуалну џиу-џицу како би демонизовали глас за напуштање ЕУ. Да ли би то радили да је Британија гласала за останак у Европској унији? Мислим да не би.
КАД НАРОД ПОСТАНЕ ОПАСНОСТ
Гардијан – који је подржавао останак у ЕУ – преводи промоцију ове тезе. Ово је очигледно из његовог чланка под насовом Можемо ли, молим вас, назад добити нашу парламентарну демократију? У тексту се цитира бивши британски премијер Клемент Атли, који је рекао да су референдуми „често били инструменти нацизма и фашизма“. То је напросто смешно; ово је спиновање на стероидима – покушај повезивања демократског референдума са фашизмом.
Узевши у обзир да Британија по свету непрекидно сеје злочине у име демократије, гнусна је чињеница да естаблишмент маргинализује демократску жељу британског народа.
Естаблишмент се уплашио директне демократије и давања права гласа народу о истински важним питањима. Највећи број посланика у Уједињеном Краљевству су у шакама лобистичких група, и не постоје начин, облик или форма да они представљају вољу народа.
У британској „великој парламентарној демократији“ људи су одвођени у ратове (упркос великом противљењу јавности) који су угасили и уништили милионе невиних живота 2003. године. Британска „велика парламентарна демократија“ довела је људе у стање надзора који превазилази и најлуђе снове Штазија, и успут их увукла у ратове у Либији, Сирији и починила још небројено много других грозота. Како би људи уопште могли да гласају имало лошије од наших моћних парламената?
Западне елите се ужасавају демократије, а жеље народа виде као опасност по своју владавину. Да су британски грађани гласали за останак у ЕУ, естаблишмент гласање не би демонизовао као „опасно“ и фашистичко.
Стивен Мекмилан је независни писац, истраживач, геополитички аналитичар, и уредник сајта The Analyst Report
Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ
