Прочитај ми чланак„Је ли ико остао у Београду?“ У чуду се шеретски питао средовечни брка, Златиборац, док је знатижељнике, прошлог врелог и „коронског“ јула, запиткивао одакле стижу.
Његов посао је да провери улазнице мноштва људи на улазу у Стопића пећину, али он је нудио више од тога. Трудио се да их забави и да са свима, попут доброг домаћина, размени бар по једну реч.
Због противепидемијских мера, људи су тада стрпљиво чекали на своју прилику да открију унутрашњост пећине.
Није им било тешко да чекају на јулској јарини, јер их је хладан ваздух из пећинске утробе доообро „освежио“.
Корона је прошле године спречила одласке у иностранство, па су многи домаћи туристи „откривали“ лепоте и атракције западне Србије.
У потрази за несвакидашњим, стизали су до Стопића пећине, спелеолошког бисера надомак урбаног Златибора.
Један од најатрактивнијих и најпосећенијих локалитета Србије, према подацима ТО Златибор, прошле године је посетило више од 120.000 људи.
Пећина се налази између Рожанства и Трнаве, у засеоку Стопићи.
Од туристичког центра планине је удаљена двадесетак километара.
До ње се стиже путем према Сирогојну, кроз лепше златиборске пејзаже, а потом прилазном стазом и низ камено степениште.
Wikimedia Commons
Прве белешке о једној од најлепших пећина Балкана потичу из 1901. године у Записнику Српског геолошког друштва, а прва истраживања је обавио Јован Цвијић.
Последњих неколико година унутрашњост пећине је прилагођена посетиоцима, па су уређене стазе, постављене металне платформе и степеништа.
Постављена је и атрактивна лед расвета, а посебан угођај стварају подводне светиљке.
Након импресивног улаза, следе Светла и Тамна дворана, Велика сала са кадама, Канал са кадама и Речни канал. Кроз пећину протиче Трнавски поток.
Када набуја и захучи, заједно са вештачком илуминацијом, воденом „прашином“ и хуком које ствара водопад „Извор живота“, прелепим калицификованим украсима, стварају се магијски призори и звуци.
Најатрактивнији део су бигрене каде, двадесетак удубљења насталих у камену, различитих дубина, у којима се скупља вода и прелива у каскадама преко њихових зидова.
Глатки и „наборани“ рељефи на зидовима када и њихова унутрашњост, које је природа извајала, под утицајем вештачког осветљења постају седефасти, смарагдни, тиркизни, пурпурни, боје рубина и других боја које наглашавају природно вајарско умеће.
Иако је гужва, људи су тихи.
Траже најбољу позицију и подешавају мобилне телефоне. Снимају атрактивне и умирујуће призоре.
Задовољни су и шапућу да су баш они ухватили јединствени призор. Можда и јесу, а можда ће по те „јединствене“ кадрове морати да дођу још који пут.
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 30, 2021
