Прочитај ми чланак
Предновогодишњи огласи у Србији су и пре стотинак година били пуни празничне атмосфере. Уочи 1914. идеалан поклон било оружје. На дочеку 1924. највеселије у „Империјалу“. Шљивовица „боља од коњака“.
Новогодишње рекламе, поруке и савети нуде најбоља и најбржа решења за све проблеме, откад је Нових година и новина. Као и данас, огласи су и пре стотинак година дамама нудили средства да за кратко време постану витке, младе и лепе, а занемоћалој господи да се применом магичних таблета преобразе у мушкарчине. Ресторатери и кафеџије су огласима убеђивале муштерије да само у њиховом локалу можете да осетите праву празничну атмосферу, како год да се празник зове.
ДАМЕ ЗАВОДЕ КРЕМОМ
Огласе за дочек нове 1933. године дало је 36 локала у Београду, углавном ресторана али и неколико биоскопа који су за најлуђу ноћ спремили „најновије тон-филмове“.
Стандард је скочио, и козметичке и фармаколошке фирме заподенуле су битку за муштерије.
Тако „Елида“ поручује да ће дама која користи њену крему бити „свагде запажена“.
– Њој су намењени задивљени погледи, а нарочито њеном фином нежном тену – стоји у тексту поред цртежа путене лепотице.
Наиме, после усвајања новог календара у Србији 1919. појавила се разлика од 13 дана у рачунању времена по јулијанском и грегоријанском календару, а то је судећи по огласима уносило приличну забуну. Од тада се 31. децембра рекламирао и дочек Нове године, католичке нове године, али и Божића, мада све стидљивије.
Најстарији домаћи лист „Српске новине“ показују да се Нова година увек славила. О томе говори њихов оглас од 31. децембра 1863. (по старом календару). Он обавештава да је у државној штампарији „на лепој артији и лепим словима печатан (одштампан) Београђанин – календар за поучење и забаву у коме ће сваки наћи нешто што му је нужно да зна“.
Одмах поред огласа налази се и службено обавештење Грађанског суда „да је суд овај прогласио Милана Ранковића, из Велике Плане, за распикућу“. Тадашњи суд је одговорно упозорио грађане да се у новој години „у уговоре с Миланом не упуштају“. На крају 1912. као идеалан новогодишњи поклон нуди се – оружје. Велико стовариште „Код ловца“ дало је оглас:
„Најлепши поклон за Божић и Нову годину – Патент емге спорт пиштоља са 8 хитаца. Без полициске дозволе.“ Јаков Алкалај нуди „велики избор револвера, пушака и муниције“, а фирма „Бајаре“ каже да је њен „аутомат револвер калибра 7.65 или 9 ммм“ иделан поклон јер има „велики калибар али је ипак угодан за руковање“. Суочена с оштром конкуренцијом „Белгијска индустријска агенција“ у Београду плаћа највећи оглас за нови модел:
„Оригиналан пиштољ бровнинг калибра 7,65 по цени 45 динара комад, а ако се узме 50 оригиналних метака Ф.Н. онда је цена 50 динара комад.“ Уочи судбинске 1914. нису нуђене само убојите направе. Много је и хедонистичких огласа. Јован Симић, бивши чиновник са станом у Дечанској продаје 40.000 литара старе српске шљивовице препечнице из 1880. године.
„Шљивовица ова чиста је и боља од коњака, што тврди анализа. Руско друштво црвеног крста за време Руско-јапанског рата трошило је ову шљивовицу као лек“, тврди у огласу Симић. Радња ужичких производа Јевђенија Чарапића на Теразијама обавестила је цењене муштерије да сврате јер је „добила за божићне празнике нарочито свежих ужичких деликатеса и то свињске и говеђе печенице, сланине, кобасице, залатиборског кајмака, сира и разних ужичких ракија“.
Новогодошњи огласи су били ретки после 1945. јер је дошло друштво правде и једнакости у коме су сви добијали све, ако ичег има.
Тако „Борба“ од 31. децембра 1962. открива да је у Љубљани све весело, да је „свуда игранка и срећоловка (лутрија).
Да је реч о постепеном привикавању на добар стандард, да народ не збуни нормалан живот објаснио је у новогодишњој поруци Јосип Броз Тито.
– Морамо да спречимо даље велике инвестиције. Реформа треба да нам обезбеди услове за постепени али стални пораст животног стандарда – поручио је Броз.
Зубни лекар Кристина Орлушић са ординацијом у Балканској дала је наду онима који су због безубости били лишени уживања у ђаконијама. Она је обавестила да се код ње могу уградити „вештачки зуби и вилице по најновијем американском систему, без скидања“.
Модерна Библиотека рекламирала је роман „Злочин и казна“ од Достојевскога у преводу Јована Максимовића, а Српске књижевна задруга обавестила је читаоце да се 1913. године број претплатника удвостручио и да је за 1914. цена годишње претплате за сва издања 18 динара.
Ране Великог рата у Србији су споро зарастале, па ни веселих огласа није било много. Зато последњег дана 1923. није било много огласа за прославу најлуђе ноћи. Ипак за повлашћене хотел „Империјал“ најављује: „Целе ноћи, забава, концерт, игранка у свим просторијама“. Хотел „Москва“ одговорио је рекламом да ће се Нова година најпријатније дочекати у овом објекту:
„Дирекција се постарала да посетиоцима пружи све удобности и првокласна јела и пића. Музика краљеве гарде концертираће до 6 ујутро.“ Фирма „Тогал“ је 1933. године у оглас ставила цртеже двојице мушкараца. Леви је био сед, згурен, испијен и ослоњен на штап.
Десни је био исти господин, али црнокос, прав, испршен, мушкарчина. Између слика је уденут текст рекламе за таблете „тогал“ које „лече од реуматизма, ишијаса, гихта, грипе, нервних болова, главобоље и болести од назеба“.
У „Недељним илустрацијама“ диве на високим потпетицама биле су идеал сваке градске младе даме змијског тела. Зато је на рекламама за новогодишњу женску обућу из 1933. око високе штикле салонки увијена змија. После Нове године вероватно је била популарнија реклама „Ламико дрогерија“ из исте новине која је мудро оглашавала мелем „смрт жуљевима“
Уочи најлуђе ноћи кад се дочекивала нова 1941. фирма „Централа чарапа и рукавица“ поручивала је дамама: „Среће ради дочекајте госпођо Нову годину у новим чарапама боље врсте“. На истој страни је Вукашин Ј. Петровић, министар у пензији, на време обавестио потенцијалне госте да му не долазе на славу јер „о својој слави Светом Јовану биће на путу“.
Првог јануара 1903. на страницама „Српских новина“ освануле су многобројне уредбе краља Александра Обреновића, који је с краљицом Драгом убијен у мајском преврату исте године.
Зато 31. децембра 1903. у „Српским новинама“ издавач Мијаило Поповић објављује да продаје „најновије и најлепше слике Његовог величанства краља Петра Првог“.
Поред овог одласа је реклама Фирме „Швајцер“ из Луцерна која позива муштерије да купују њихове „специјалитете: свилене штофове за хаљине за друштва, невесте, балове“.
Ту је био и оглас с насловом „Килавост, спуштен стомак, померени трбушни органи“ који заинтересоване невољнике обавештава да извесни „специјалиста Париског института за килавост“ даје бесплатне и строго поверљиве савете у апотеци „Централ“ у Кнез Михаиловој.
Непознати продавац је обећавао дамама лепе груди применом немачког препарата „жолифен“ код неразвијених груди и масти „Јуно“ код „млитавих и меканих“.
Оглас је обећавао да немачка медицина за кратко време враћа груди у иделно стање, а препарати су се продавали искључиво поузећем преко поште. Извесни Антонијевић поставио је врло специфичан новогодишњи оглас:
„Позивам Жику М. Вукосављевића, декоративног столара, да ми се јави у року од три дана или ћу га пријавити полицији.“
Књижара „Ројал“ је обавестила грађанство да „Божић Бата ове године има добар укус јер набавља своје поклоне за добру децу и одрасле“ у њиховој радњи.
Нова година славила се и 1943. када је на насловној страни окупационог „Новог времена“ пренет Гебелсов говор у коме је говорио о сигурној победи Трећег рајха, а огласи показују да је тада извесна уметница „Мица Плави анђео“ била звезда кафана у којима се дочекивала Нова година.
(Вечерње новости)
