Najveći i najčuveniji gigant u proizvodnji vakcina u ovom delu Evrope, Institut za virusologiju, vakcine i serume “Torlak”, pušten je niz vodu još pre 20 godina, kada su pogoni iz kojih su nastajala cepiva za ceo svet stali, u nedostatku finansijske podrške države, ali i loše organizacije nestručnog rukovodećeg kadra. Raspad ovog najznačajnijeg proizvođača doveo je do toga da Srbija danas uvozi BCG (BSŽ) vakcinu protiv tuberkuloze iz Bugarske, a da se umesto trovalentne Torlakove vakcine protiv gripa, građani svake godine odlučuju za četvorovalentnu francusku, koja je besplatna i efikasnija.

“Торлак” је некада био најпознатији по производњи вакцине против дечије парализе, односно полио вируса, коју је некадашња Југославија извозила у 35 земаља света, а данас ово цепиво увозимо.

“Овом вакцином ‘Торлак’ је снабдевао све континенте света. Међутим, када сам још 2001. отишао у пензију, ‘Торлак’ је изгубио корак са светом у производњи серума и вакцина и њему више повратка нема. Могу сада власти да зидају фабрике, али не могу да зидају људе и стручњаке. Торлак данас производи само три вакцине, БСЖ против туберкулозе, још од 1927., потом против дифтерије од 1930. и трећу против тетануса од 1934. Врхунски стручњаци су некада правили ове вакцине. Једна колегиница, која је 34 године радила на производњи вакцине против грипа, била је позната по томе да је сваку нову серију испитивала на себи, уместо на заморцима, као што су радили остали. Она, међутим није хтела да повреди заморце, а и желела је да буде сигурна да вакцина штити човека. Од када је она отишла, од 2002. до данас, Торлак није успео да направи ваљану вакцину против грипа. Праве тровалентну, коју нико не прима. Наши грађани примају четворовалентну француску вакцину, која је бесплатна, а зашто и не би?”, прича за Нова.рс епидемиолог др Радмило Петровић, који је 35 година радио на Институту “Торлак”.

Тужно је што су зауставили и производњу БСЖ вакцине која има историју стару 95 година у овом институту, истиче он.

“Торлак иде ка томе да се потпуно угаси, тамо је ситуација сада јадна и бедна. Немогуће је да сада стигне производњу вакцина које се данас праве у свету, а за све је криво социјалистичко самоуправљање, јер је дата власт нестручним незналицама које су се отимале за новац. Они се нису бавили струком и напретком, едукацијом научника, него су само делили новац док га је било, а сад више нема ни пара, ни вакцина”, са љутњом у гласу каже др Петровић.

Главни проблем са “Торлаком”, десио се током деведесетих година прошлог века, када више није било новца за производњу и надоградњу вакцина, због политичке ситуације.

А када се у Србији пронела прича о производњи руске вакцине против ковида Спутњик В, некадашњи стручњаци са “Торлака” су објаснили да то није производња већ само паковање.

Од 2001. године ”Торлак” нема могућност извоза, због неиспуњавања захтеваних стандарда.

“Институт ‘Торлак’ је здравствена институција од националног значаја у области дијагностике и превенције заразних болести у нашој земљи. Међутим, инфраструктура није у функцији савремених захтева за Добром произвођачком праксом (ДПП), због чега Институт још од 2001. не извози стратешки важне производе (вакцине). Престанком извоза и издвајањем значајних финансијских средстава за увоз недостајућих вакцина Институт и држава трпе велику штету. Недовољна финансијска помоћ државе за одржавање погона, онемогућила је чак и значајан уговор са Индијом, којој је још од 2008. требало да извозимо полио вакцину, чија је годишња вредност требала бити чак 15 милиона долара”, написао је у свом извештају о “Торлаку” пуковник проф. др Миодраг Чолић, члан Здравственог савета Србије и дописни члан САНУ.

„Торлаком“ управља „страховлада“.

„Запослени се крију од јавности, не разговарају ни са ким, јер их плаши тренутна диктатура“, прича Мирослав Стајић, дипломирани биолог и специјалиста медицинске микробиологије, који је у овој, некада престижној установи, био шеф Одељења за производњу токсоида дифтерије, шеф Одељења за комбиновање бактеријских вакцина и аутор производње серума против змијског отрова.

Све до 2000. године, каже он, били смо пети у свету за имунобиолошке препарате, а имали смо извоз вакцина и серума у преко 100 земља.

„Наши стручњаци су више од једног века били препознати у свету. Још 1900. године произвели смо серум против беснила и вакцину против великих богиња у Нишу, а 1927. направили смо вакцину против дифтерије. Група стручњака је 1917. на Солунском фронту, у примитивним условима, успела да произведе вакцине против тифуса, паратифуса и колере, па је српска војска тада, ушла у Србију здрава. Ако би дошло до проналазака у Берлину или Лондону, одмах смо слали своје стручњаке да науче нове системе производње. Србија је у то време била угледна земља, па су и стручњаци, странци, долазили код нас да нешто науче“, сећа се Стајић.

Производња у „Торлаку“ коначно се гаси 2003. године.

„Тада престајемо да производимо вакцину против дечије парализе и губимо корак са светом. Престаје улагање у технологију, у машине, али и у кадрове. Светске организације за контролу производње вакцина и серума нам више не дају дозволе за рад, јер користимо старе технологије, које нико не обнавља и тада је све стало“, каже некадашњи шеф производње у „Торлаку“.

ПОДТЕКСТ

Производња вакцина на Торлаку – 20. век

1927. – Почиње производња БЦГ (БСЖ) вакцине
1930. – Производе вакцину против дифтерије по Рамону и серума против дифтерије и тетануса
1934. – Почела производња вакцине против тетануса по Рамону
1958. – Произведена вакцина против великог кашља, од домаћих изолата
1959. – Почела производња сувих бактериолошких подлога
1960. – др Алберт Сејбин поклонио Институту „Торлак“ оригиналне сојеве полио вируса за производњу ОПВ-а и исте године почела производња живе, оралне вакцине против дечје парализе (ОПВ)

1962. – Почела производња целовирусне инактивисане вакцине против грипа
1965. – Почела производња алергена
1968. Почела производња лактопрепарата
1995. Почела производња серума против змијског отрова.
2020. – Почела производња вакцине против грипа, сплитоване, инактивисане – ТорВаxФлу

Производња вакцина на Торлаку – тренутно

Вирусна вакцина

ТорВаxФлу – вакцина против грипа (фрагментисани вирус, инактивисана)

Бактеријске вакцине

Моно вакцине:

БСЖ вакцина лиофилизована (погон постоји, али је производња стала пре пола године)

Тетаваксал – вакцина против тетануса, адсорбована

Комбиноване вакцине:

Дитеваксал – вакцина против дифтерије и тетануса, адсорбована

Алдипете – вакцина против дифтерије, тетануса и великог кашља, адсорбована

Серуми:

Тотеквин – антитоксин тетануса (коњиски) за хуману употребу

Виеквин – антисерум против змијског отрова (коњски)

Лактопрепарати:

Лиобиф у ампулама и таблетама (пробиотици)

Имуно дијагностика:

ППД-Т туберкулин (дијагностички антиген)

Напомена: На „Торлаку“ је могуће обавити и преко 70 различитих алерголошких и имунолошких тестова, које не покрива РФЗО.

Извор: Институт “Торлак”

https://t.co/4H2b6JrCAm

— СРБИН инфо (@srbininfo) November 4, 2022

Izvor: nova

Oznake: vakcine, Torlak