Прочитај ми чланак
Истраживачима из Србије отворена је европска научна каса у којој се налази 78 милијарди евра. Европа намерава да на науку у наредних шест година потроши колико би Србија за готово десет векова, судећи по томе да за целу научну заједницу годишње издвајамо између 80 и 100 милиона евра. Колико ће европског новца успети да зараде српски научници зависи само од њиховог знања и труда, заправо од квалитета пројеката које понуде.
Пре само неколико дана министар просвете, науке и технолошког развоја др Срђан Вербић потписао је у Бриселу, са представницима ЕУ, споразум о учешћу Србије у програму Хоризонт 2020. Овај програм, вредан 78 милијарди евра, трајаће до 2020. године и Србија је у њему равноправан такмац са чланицама ЕУ.
Потписивањем је започела и ретроактивна примена, од јануара ове године, а први пројекти из наших института и са факултета већ су послати у Брисел на процену. Хоризонт 2020, објашњава за „Новости“ др Александар Белић, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, огромна је шанса, не само за институте и факултете, него и за мала и средња предузећа, невладин сектор, па и за неке ненаучне државне институције. Сваког месеца отварају се нови конкурси, на које, каже, могу да се пријаве тимови из најразличитијих области.
– Хоризонт 2020 је базиран на три програмска блока – објашњава др Белић. – Први је „Изврсност у науци“, који је резервисан за најугледније научнике и њихове тимове, од којих се очекује да направе пробој и помере границу знања у области којом се баве. Ту су нам мање шансе него у друга два блока, али свакако ћемо покушавати.
Друга група пројеката „Лидерство у индустрији“, објашњава наш саговорник, има задате теме у оквиру којих се од научника очекује да дођу до нових идеја и решења. Области је много – храна, безбедност, екологија, материјали, транспорт… Овде конкуришу конзорцијуми које чине тимови из најмање три државе, а уобичајено је да се удружују истраживачи из шест, седам држава.
Научници из многобројних земаља учествују у програму ЦЕРН
– Овде је конкуренција веома жестока, али треба пробати са што више пројеката. И у другим државама је криза, па се сви ослањају на европске фондове – напомиње др Белић. – Није лако ни писати пројекте. Док то раде, научници немају времена за друге послове, па ће се Министарство трудити да им и финансијски помогне. Некада смо за сваких добијених 100 евра од ЕУ могли да помажемо са 10 евра из буџета, али данас располажемо много скромнијим средствима.
Трећи блок, „Изазови за друштво“, отворен је и за невладине организације, образовне институције и државну управу. Ту се очекују конкретне иновације које ће помоћи у свакодневном животу. Отварају се пројекти који треба да реше проблеме саобраћаја у великим градовима, да поправе квалитет све бројнијег старог становништва, да смање ризик од тероризма, загађење у градовима… Како објашњава др Белић, базичне науке могу да се посматрају као претварање новца у знање. А ове конкретне иновације за резултат имају претварање знања у новац. Свако ново ортопедско помагало, унапређење паметних телефона, система надзора или јавног превоза, аутору могу да донесу велико богатство.
– Хоризонт 2020 је велика шанса за наше научнике. Зато ћемо ускоро започети велику кампању, да што више људи чује детаље о овом програму, да би што већи број у њему и учествовао – најављује наш саговорник. – Већ постоје особе за контакт за сваку област, чији задатак је да помогну истраживачима.
Белић подсећа да српски научници још од 2002. године учествују у европским пројектима и добијају новац из фондова ЕУ, а 2007. године српска наука је постала равноправан члан европске заједнице. За средства конкуришу једнако као и колеге из Немачке, Белгије, Шпаније… Кроз оквирне програме ФП пет, шест и седам, већ су поднели хиљаде пројеката, а многи су били одобрени. Наш саговорник се нада да ћемо до 2020. бити још успешнији.
– На ранг-листама Светског економског форума само у науци налазимо се међу најбољих 40 земаља. У свим осталим областима смо неупоредиво лошији. И то говори о квалитету истраживача и њиховог научног рада – закључује државни секретар задужен за науку.
СТИПЕНДИЈЕ “МАРИЈА КИРИ“
У оквиру Хоризонта 2020 српски научници могу да конкуришу и за престижне стипендије „Марија Кири“, које је већ добило неколико наших младих научника. Основна стипендија је између 50.000 и 70.000 евра годишње, уз надокнаду додатних трошкова. Захваљујући овој подршци, млади научници могу да проведу, рецимо, годину или две у Кембриџу, Оксфорду или другим престижним институцијама, али је услов и повратак у земљу, где се одређени период наставља стипендирање.
(Вечерње новости)
