Прочитај ми чланак
Више од трећине функционално неписмених и још толико деце која једва савладавају задатке ПИСА тестирања аларм је за просветне раднике, али и за Министарство просвете, које најављује да ће многе ствари мењати и унапређивати како би српска деца на следећем тестирању била успешнија. Просветни систем преокренути из темеља, слажу се стручњаци за образовање – од наставних планова, уџбеника, начина предавања, па до оцењивања.
Фокус се, кажу, са наставе мора померити на децу. Превише је чињеница које деца забораве чим за то знање добију оцену, премало „мозгања“, а последица – генерације које тешко савладавају средњошколски програм и још теже пролазе кроз студије.
Према речима др Ивана Ивића, професор Филозофског факултета у пензији, проблема је много и баш због тога мора да се мења цео систем.
– Овако лоши резултати ПИСА тестирања огроман су изазов за наш просветни систем – сматра проф. Ивић.
– Не само што нам је, по резултатима, у две најниже категорије више од половине свих ђака, већ их је у највишем рангу мање од једног процента. А Сингапур, рецимо, на највишем, шестом степену знања има више од 55 одсто ученика. Толика функционална неписменост и полуписменост доводи у питање школовање наше деце већ у средњој школи и могућност да опстану у овако суровом друштву. Не можемо рећи да су за то криви наставници. Они само раде оно што систем од њих тражи, а он задаје погрешне команде.
Професор Ивић објашњава да би требало смањити обим градива:
– Деца су преоптерећена, уче лекције напамет, одговарају, и већ после месец дана забораве научено. Да треба мењати наставне програме, тако што ће имати мање садржаја, сматра и др Александар Бауцал, са Филозофског факултета у Београду и члан српског ПИСА тима.
– Наставницима и ученицима треба оставити више времена да се тим садржајима баве, а не да „протрчавају“ кроз њих – сматра Бауцал. – Начин рада на часовима мора да се мења, да буде мање предавања, а више модерних облика рада. Мора се мењати и образовање наставника, како би били не само добри познаваоци својих дисциплина, већ и да то умеју да пренесу ученицима.
Семинари за предаваче, додаје, треба да буду право усавршавање, а не „јурњава“ за сатима обуке, без икаквог ефекта. Споран је, сматра, и систем управљања.
– Требало би обрнути „пирамиду моћи“ тако да наставници буду у служби ученика, директори у служби наставника, а Министарство у служби школа и да сви буду оријентисани ка проналажењу начина како да у већој мери подрже ученике у учењу – сматра Бауцал.
– Промене чекају некога да их покрене. Резултати ПИСА тестирања морају да буду последња опомена да се нешто мења – сматра и др Ранко Рајовић, један од оснивача Менсе у Србији. Он објашњава да је цела Европа забринута што њена деца каскају за вршњацима из источне Азије. А ми треба да будемо двоструко забринути јер смо близу европског зачеља.
Рајовић објашњава да се са учењем мора кренути много раније, пре поласка у школу. Деца треба да буду стимулисана у најранијем детињству, да моторичким играма подстичу развој мозга. Ваља их пустити да јуре, скачу, да се играју на улици. Најпогубније је седење испред ТВ-а и компјутера.
– Деца су некада играла кликере, ластиш, скупљала сличице, а сада седе у соби – коментарише Рајовић. – А онда када са тако лошим предиспозицијама крену у школу, дочека их стрес. Ситуације у којима им лупа срце и зноје им се дланови зато што треба да одговарају, чине да престану да воле школу. Постаје им одбојна, а са њом и само учење.
Он предлаже сасвим другачије системе учења, који подстичу размишљање. Управо такав модел је он, са колегама из Менсе, патентирао као Тесла систем учења. Знања се стичу кроз игру, питалицама, мозгалицама, где се од деце тражи да размишљају. Управо таквим моделом, закључује, развија се функционално знање, деца разумеју шта су прочитала и знају да примене научено.
– Када тако будемо учили ђаке, побољшаће се њихово функционално знање и резултати на ПИСА тесту – закључује Рајовић.
(Новости)
