Прочитај ми чланак
Ксенија Буњак за истраживање о архитектури српских села добила признање немачког Министарства образовања као једна од 25 најбољих младих научника на свету за 2013. годину.
Ксенија Буњак (29) докторанд је на Архитектонском факултету у Београду и једна од 25 најбољих младих научника на свету за ову годину, према одлуци Министарства за образовање и истраживање Републике Немачке. Она је једна од „зелених талената”, истраживача у области одрживог развоја, прва из Србије која је добила ову престижну награду и једна од двоје награђених научника из Европе. Када није на факултету обилази села Србије и смишља како да их претвори у еколошка, а успут разговара са мештанима и саветује им шта да промене у кућама како би што боље искористили енергију или светлост, а што мање платили рачун за струју.
„Драж читавог посла јесте да се помогне људима. Највише волимо да видимо, када се вратимо у неко село, да су нас људи послушали и на пример променили прозоре или намену просторије како би имали више светла или боље грејање“, прича Ксенија за Политику, која је недавно са колегом Младеном Пешићем почела пројекат „Атлас српских села”.
Ове године је покренула и невладину организацију ЕАТ, са идејом да подигне свет грађана о екологији. Говори шест језика, једно време је живела у Данској док је истраживала за докторат, а 2007. године је еколошки пројектовала у Шпанији, што је одредило њен даљи професионални пут.
Две крајности српских села
Ксенија Буњак највише проучава архитектуру села у западном Поморављу. Оно што је закључила јесте постојање две крајности: с једне стране су села која одумиру, а која су еколошка и имају највише потенцијала за еко-туризам, а са друге су села близу градова, која карактерише брза градња, потпуно нееколошка и у којима више ништа не може да се уради, јер су изгубљене особине села, нарочито однос са природом.
„Моја идеја о формирању еколошких села, заправо модел по којем је могуће да се реконструише село у еколошко јесте оно што је пресудило да добијем награду немачког Министарства образовања. Идеја је да са колегама са Електротехничког факултета направимо компјутерски програм који ће моћи да примењују било где у свету – укуцају карактеристике одређеног села, климатске, географске и добију модел по којем може да се уради најбоља архитектонска интервенција“, прича Ксенија.
Заједно са 24 остала добитника она је провела две недеље у Немачкој, обишли су седам градова и њихове факултете и институте који се баве одрживим развојем. Следеће године моћи ће да одабере где ће да ради праксу три месеца, комплетни трошкови боравка су покривени, а за сада мисли да ће то вероватно бити Технички универзитет у Минхену.
Ксенију је јавности позната још од пре три године када се у групи младих докторанада обратили „Политици” за помоћ, јер им држава није исплаћивала ионако мале стипендије, упркос чињеници да су у индексима имали највише могуће оцене и да су уместо одласка у иностранство, одабрали да остану у Србији. За стипендије смо тада успели да се изборимо, а питамо је каква је данас ситуација и шта кажу колеге из других земаља – колико се у свету води рачуна о научном подмлатку.
„Ја ћу бити стипендиста нашег Министарства науке док не докторирам, што би требало да буде средином идуће године. Стипендија је редовна, 32.000 динара, сад смо добили и 4.000 динара за материјалне трошкове, што је смањење са 11.000. Тај новац је довољан да купимо књиге и евентуално одемо на неку конференцију у Европи, али не и за живот“, објашњава Ксенија.
(Б92)
