Прочитај ми чланак
У правој драми која се одвијала у ноћи уочи Првог маја на Великој Морави, између Новог Села и Кушиљева на другој обали, у надошлој и подивљалој реци нестао је 79-годишњи Марко Стојановић, наставник историје и географије у пензији. Његову годину дана старију супругу Наду, учитељицу у пензији, у последњем тренутку извукли су из таласа Мораве двојица младића из Кушиљева, чијем се пожртвовању и храбрости диви цела Ресава.
За несталим Марком полиција и риболовци и даље трагају, а Нада се после указане помоћи опоравља.
После превртања чамца на средини реке, испод друмско-железничког моста у близини Свилајнца, у којем су били супружници Стојановић, Марко је пао под чамац и више се није појавио, а Нада се ухватила руком за дрвени чамац који је после гашења мотора наставио да плута средином набујале и брзе реке.
Невероватном снагом и храброшћу ова жена, која за двадесетак дана пуни осам деценија живота, чврсто се држећи на крило преврнутог пловила остала је у хладној води пола сата повремено дозивајући у помоћ.
Шта се догађало око 22 сата у мрклој ноћи у таласима Мораве, сведочили су дављеница Нада и њени спасиоци који су је у петак увече посетили у њеном школском стану у Новом Селу, где је провела радни век и где се опоравља после преживљеног шока. Вратили су јој њену батеријску лампу која је била остала у њиховом чамцу, и која јој је спасла живот. Она је спасиоцима помогла да је пронађу у мраку јер је била фиксирана на њеној глави.
РЕФЛЕКТОРИ
Мало је фалило да Иван и Марко не стигну до дављенице јер су их викендаши, не знајући каква се драма догађа у кориту реке, на води заслепљивали рефлекторима. Нису им притекли у помоћ ни викендаши на другој обали реке у правцу Новог Села.
Присуствовали смо њиховом сусрету пуном емоција. Нада спасиоце није препознала, јер их у ноћи ужаса у мраку није ни могла добро да види, а потом их је са помешаним сузама радосницама због бекства од смрти, и плачући за несталим супругом, пригрлила и – захвалила што су јој спасли живот:
– Хвала вам што сте ме спасли да моја деца не остану истог тренутка без оба родитеља. Ви сте велики јунаци, посетићу вас када се заврши потрага са мојим Марком – говори.
Иван Аксић, 27-годишњи радник Општинске управе у Свилајнцу, заједно са својим другом Милошем Максимовићем, ловочуварем ЛУ „Мика Брада“ у Свилајнцу, и пријатељима, у викенд-насељу на десној обали Мораве, припремао се те вечери за првомајски уранак, када су чули плач жене у реци и дозивање у помоћ:
– Ниједног тренутка Милош и ја нисмо се двоумили шта да чинимо. Од три чамца која су била на обали без спремних мотора, дохватили смо најмањи, дуг свега три метра, и спустили га у набујалу Мораву. И снажно завеслали – прича Иван, и додаје:
– Пожурили смо у правцу светла батеријске лампе које се назирало у смеру одакле је долазио вапај дављеника. Одлучивали су тренуци, јер се жена која је дозивала у помоћ брзо кретала низводно, и по гласу који се чуо видело се да је на измаку снаге.
ЧАМАЦ
Дејан Аксић, из Кушиљева, отац храброг спасиоца Ивана, сведочи како је са пријатељима истим чамцем и на истом месту у кориту Мораве извукао дављеника са олупине ресторана на води „Моравски вук“, који је пре две и по деценије разбила и однела набујала река.
После двеста-триста метара, кажу Милош и Иван, стигли су је, пришли близу преврнутог чамца, и жена је дохватила и чврсто стегла Иванову пружену руку. Милош је на другом крају балансирао да се њихов чамац, који су таласи бацали с једне на другу страну, не преврне, а затим је пришао Ивану и помогао му да жену, која је на себи имала зимску одећу, бунду и чизме натопљене водом, увуку у свој чамац.
Нада се сећа како су је у чамцу окренули на бок и да је избацивала воду које се била нагутала, а онда је повремено губила свест:
– Веслали смо узводно све док нисмо нашли увалу где бисмо могли да пристанемо. Срећом, нашли смо место изнад нивоа корита реке где се излила вода Мораве и пристали, а онда смо око стотинак метара носили жену по блатњавом путу док нисмо дошли до аута. Сместили смо је у топлу колибу и пружили јој прву помоћ – кажу.
Ту су сачекали медицинску екипу и полицију која је била обавештена о превртању чамца узводно, испод моста у близини ТЕ „Морава“, и о нестанку човека и дозивањима у помоћ жене коју је са преврнутим чамцем однела захуктала Морава:
– Сећам се момента када је у мраку наш чамац ударио у неки тврд предмет, а затим смо упали у грање које је носила подивљала река. Мотор се угасио и вртлог се стао поигравати нашим чамцем. При његовом превртању мој муж је само изустио: „Надо…“ и нестао.
– Били смо планирали да данас прославимо његов 79. рођендан – плаче Нада. Син Саша са супругом дошао је из Ковина, где живи, да јој се нађе при руци.
Очекују вести о судбини супруга и оца.
ЖИВЕЛИ НА МОРАВИ
– Нису се плашили Мораве ни када је била плаховита и дивља. Веровали су да у сваком тренутку могу да је надвладају. Она је била њихов живот. Отац Марко се од девете године живота дружио са Моравом, био је одличан пливач и ронилац, а са мајком је више од три деценије непрекидно био на обалама реке. Обоје су били спортски риболовци – каже син Саша.
Додаје да није могао да поверује како нису могли без своје реке ни у мрачној ноћи уочи 1. маја.
(Вечерње новости)
