СЛОБА ЈЕ НА КОСОВУ ЧУВАО СВОЈЕ ПОШТЕНЕ АЛБАНЦЕ, а они тукли и силовали Србе!

22:56 23.12.2018.

Косовски ћвор...

Проблем Косова још увек није решен, дијалог Београда и Приштине је „замрзнут“ и тај статус биће такав све док Албанци с Косова не повуку одлуку о повећању такси од 100 одсто на робу из Србије. Ипак сваки чвор па и овај Косовски има свој почетак, а ово су само неки од историсјких показатеља да се на јужној српској покрајини спрема зло!

Од увођења ванредног стања на Косову фебруара 1989, за време штрајка рудара Старог Трга, ствари су у покрајини убрзо кренуле путем који је неминовно водио ка рату, наводи недељник „Експрес“.

Комисија састављена од представника Савезног, Републичког и Покрајинског секретаријата за унутрешње послове, боравећи на Косову од 27. јуна до 20. јула 1988. године нашла је да је од почетка 1986. до половине 1988. године евидентирано 300 кривичних дела која су против Срба починили Албанци.

То су: Два покушаја убиства, 130 физичких напада, 89 кривичних дела насиља и насртаја на слободу и грађанска права, 10 кривичних дела насиља из непријатељских побуда, 29 случајева изазивања националне, расне и верске мржње, четири силовања и девет покушаја силовања, као и 27 насртаја на полну слободу (што ће рећи да је силовања било у око 40 случајева само што су их различито карактерисали).

У истом периоду на Косову је вођено 1.119 прекршајних поступака због угрожавања личних и имовинских права и слобода грађана Срба и Црногораца.

Комисија је притом констатовала да званична статистика не одражава стварно стање у покрајини Косово, јер је број напада, угрожавања, претњи и малтретирања Срба од Албанаца далеко већи, само што многи то не пријављују из страха од освете и могућих тежих последица, нарочито по децу.

Подсетимо Председништво СФРЈ је 27. фебруара 1989. године увело ванредно стање на Косову, а то је било у јеку штрајка рудара у Старом Тргу, званично њих 1.350 рудара седам дана нису излазила тражећи оставке Алија Шукурије, члана ЦК СКЈ, Хусамедина Аземија, председника партијског комитета Приштине и Рахмана Морине тадашњег косовског секретара унутрашњих послова који је аванзовао на место председника Покрајинског комитета Савеза комуниста.

Сва тројица важила су у Београду за такозване поштене Албанце, а албанска већина доживљавала их је као марионете Слободана Милошевића који је већ у то време чврсто држао власт.

Први метак испаљен на Косову испаљен је у Урошевцу 1981. године када је група окупљених демонстраната кренула ка Дому армије, тада је на срећу метак прозујао поред главе једном војнику.

Прави пожар избија 27. марта, уочи проглашавања амандмана на републички Устав у Скупштини Србије, а Подујево, Гњилане, Сува Река, Косовска Митровица личили су на право ратиште, пуцало се на све стране, а у Приштини тихе демонстрације прерасли су у насиље. Тог дана у Подујеву убијен је командир полиције, Албанац из Подујева и један милиционер Србин.

Демонстрације су после пар дана угушене. Полиција и ЈНА остале су на улицама градова, а Косово се спремало да на Газиместану дочека Слободана Милошевића.

Албанци су већ 7. сепртембра 1990. године формирали паралелне институције три месеца након што је Скупштина Србије распустила косовски парламент, а паралелна илегална косовска скупштина у Качанику проглашава „независну Републику Косово“.