Pročitaj mi članak
Курир открио нове детаље о приватизацији Ветеринарског завода Земун. Расветљене улоге Ђурића, Цветковића, Никезића и Чеде Јовановића
Прикупљање и провера података у вези с приватизацијом Ветеринарског завода Земун (ВЗЗ), једном од 24 спорне приватизације, приводи се крају и ускоро се могу очекивати привођења и саслушавања у овом предмету.
Поновљен тендер
Курир открива како је Србија пљачкана кроз приватизацију Ветеринарског завода Земун, о чему су податке скупили и полицајци у оквиру акције „Бумеранг“. Некад водећу фабрику сточне хране и лекова у Србији купио је конзорцијум „Зекстра-Банком“ по цени од 9,1 милион евра, иако није испуњавао услове за то. У поновљеном тендеру за продају овог државног добра Агенција за приватизацију, на чијем челу је тада био Мирко Цветковић, знатно је променила услове куповине, па није тражено да онај ко купује ВЗЗ мора да испуњава све квалификације већ да „бар један члан конзорцијума мора да се бави, најмање годину дана, производњом хране и трговином храном за животиње или производњом фармацеутских производа и њиховом трговином“. Како „Зекстра“ Драгана Ђурића, која је на крају купила Завод, у почетку није испуњавала ове услове, на мишиће је направљен конзорцијум с фирмом „Банком“, која се бавила само трговином. Сведочење Милана Пешута, директора „Банкома“, разјашњава како је то урађено.
Телефонски договор
– Током 2003, не сећам се тачно када, позвао ме је телефоном господин Звонимир Никезић (тренутно у притвору због приватизације „Азотаре“, прим. аут.), тада директор консултантске куће „ЦЕС Мекон“, која је била правни и финансијски саветник „Зекстре“ у приватизацији ВЗЗ, с предлогом да уђем у конзорцијум „Зекстра-Банком“, коме би „Банком“ само дао легитимитет за учешће на тендеру – наводи Пешут. Каже да је састанак одржан код њега у канцеларији и да је њему, осим Никезића, присуствовао и Драган Ђурић.
– „Зекстра“ није испуњавала нити један услов, па је Никезић предложио да се направи конзорцијум у циљу испуњавања услова тендера. Договорено је да ће купопродајну цену у потпуности платити „Зекстра“ и да ће заправо они постати власници ВЗЗ. Ја сам све унапред припремљене уговоре, чисто формално, потписао – посведочио је Пешут, чија фирма је „купила“ мање од једног процента ВЗЗ иако је тендер добијен захваљујући њиховом пословању, док је „Зекстра“ постала власник 69 одсто. Исказ о томе дао је и Душан Петровић, заступник конзорцијума запослених у ВЗЗ, који су намеравали да откупе 70 одсто акција ВЗЗ.
Иако су радници ВЗЗ у неколико наврата обавештавали Агенцију за приватизацију, али и Министарство за привреду и приватизацију, о неправилностима приликом продаје ВЗЗ, увек су добијали исти одговор да је све спроведено по правилу. Тачније, Министарство је указивало да је то у надлежности Агенције, а Агенција да је радила по препорукама саветника и закону.
Усвојен приговор
Иако је ВСС два пута усвајао приговор конзорцијума радника и враћао поступак на почетак, Агенција за приватизацију је 28. јануара 2005. (тада је на њеном челу био Миодраг Ђорђевић) трећи пут проценила да је понуда конзорцијума „Зекстре“ и „Банкома“ исправна. Уговор о продају 70 одсто капитала закључен је 4. фебруара 2005. Решење је потписао министар привреде Предраг Бубало.
Чеда на челу комисије
Некадашњи потпредседник владе Чедомир Јовановић у поновљеном тендеру за приватизацију био је председник тендерске комисије. О Чединој умешаности у ову спорну приватизацију говорила је и покојна Верица Бараћ, а Курир из истраге открива да је Јовановић у неколико наврата обавештаван о неправилностима.
Завод имао залихе антракса и куге!
– Стратешки значај ВЗЗ је у томе што је за потребе своје бактериолошке и вирусолошке производње поседовао патолошке сојеве бактерија и вируса екстремно опасних по људско здравље, попут антракса и куге. Нестручно руковање овим могло би да доведе до епидемије несагледивих размера – указао је Петровић и додао:
– Услови тендера су јасно указивали да су писани за већ унапред одабраног купца.
Пешутово сведочење
На овом састанку сам пристао, на предлог Звонимира Никезића и Драгана Ђурића, да „Банком“ формално уђе са 1% учешћа у Конзорцијум, без финансијских трошкова.
(Курир)
