Прочитај ми чланакДревна светиња која се полако обнавља, задужбина краља Милутина и његово гробно место, иако у прошлости више пута рушена, манастир Бањска данас прославља своју ктиторску славу Светог Краља. „Иако нас он чува, данас може само да плаче пред Богом за нас своје недостојне потомке, јер овај храм и ову светињу нисмо у стању као народ да обновимо”, порука је беседе архимандрита Стефана из Зочишта који је служио данашњу литургију.
„Наше светиње јесу наше лађе у којима ми пловимо кроз ово животно море. Много је бура на овом мору данас, али су наше светиње, наше цркве – лађе које нас спасавају, бродови спасења и то је оно што су нама свети преци оставили. Други народи имају огромне замкове, тврђаве куле и градове, а ми имамо наше светиње. Оне говоре о нама. То смо ми“, рекао је игуман манастира Бањска отац Данило.
На дан славе манастира Бањска, у изјави за КоССев, упутио је поруку православним верницима: „Нисмо сами, Бог је с нама увек у свим временима, тако је и данас. Опстаћемо и остаћемо на овим светим просторима, молитвама наших светих предака, св. Краља Милутина, св. Краља Стефана Дечанског..“
Свештенство и монаштво СПЦ и мноштво верника прославило је славу манастира светом литургијом, резањем славског колача, славским ручком и културно уметничким програмом који је извео КУД Копаоник.
Поткопаонички чувари народне традиције овогодишњи су колачари, а успомену на Светог краља Милутина чувају већ 15 година. По речима њиховог директора Ђорђа Лакушића, поносни су на наслеђе српског народа, које се пре свега огледа у трајању Цркве од осам векова.
Свирачи и певачи овог друштва извели су традиционалне песме и током славске трпезе.
Ручак је послужен у трпезарији која је још увек у изградњи. Овај манастир обнавља се већ више година.
Манастир Бањска саграђен је у 14. веку, а према доступној архиви, био је чак и најзначајнији српски манастир пре свог првог пострадања у 15. веку када је оштећен у пожару. Потом је, верује се, запустео, да би у 19. веку, све до Првог светског рата – био претворен у џамију.
Ктитор манастира, Свети Краљ Милутин, сем што је био један од најмоћнијих српских владара у средњем веку, био је и ктитор и помагач десетине манастира и цркава на Косову и Метохији, у централној Србији, Македонији, Грчкој, Бугарској, на Синајској гори, Светој гори и у Албанији, али и доброчинитељ. За сваку годину своје владавине, краљ Милутин подигао је по један храм и манастир, укупно њих четрдесет.
Најновија обнова манастира започела је 15. августа 2004., када је, после 520 година, литургију са архијерејима служио патријарх српски Павле. Радови на конацима, које је финансирала Канцеларија за Косово и Метохију, почели у пролеће 2015. године.
Данашњу литургију је служио архимандрит Стефан из Зочишта, уз игумана Бањске оца Данила и уз саслужење прота из храма Св. Димитрија у Косовској Митровици и Василија Острошког у Лепосавићу.
Архимандрит Стефан одржао је беседу у којој је подсетио окупљене грађане на дела краља Милутина, али и оно где су Срби као народ, како је рекао, подбацили, не успевши да његову задужбину, манастир Бањску до данас обнове.
„Тело Светог Краља сада борави у Софији у још једној његовој задужбини, тако да је он само ишао из једне задужбине у другу задужбину и чува светиње и народ свој. Али он иако нас чува, данас може само да плаче пред Богом за нас своје недостојне потомке, јер какви смо слаби, немоћни да једни друге не можемо подржати и да ето и овај храм и ову светињу нисмо у стању као народ да обновимо“, објаснио је.
Поручио је да за то нема изговора, да ниједно време за хришћане није било лако, а да је управо Краљ Милутин оставио у аманет поруку да „чувамо своју веру и да тиме чувамо свој образ, име и народ“.
„Чега ми данас имамо и да се одрекнемо да бисмо ишли за Христом. Свети Цар Лазар је оставио златну круну ради царства небеског и оставио нам пример пут којим треба да идемо. То није ништа друго до светосавље, које је православље које је нама упутио Свети Сава. Свети Цар Лазар са мученицима косовским је крвљу освештао, потписао и нама оставио тапију могућности спасења и царства небеског на првом местом, што не значи да човек не треба да се брине и о земаљској отаџбини, да је брани, као што је и Цар Лазар кренуо не жалећи свог тела ни живота, и његовом жртвом још данас постојимо и свих ових светих предака и Краља Милутина који се моле за нас да бисмо опстали и опсатли у овим тешким временима“
„И зато што је Србија онда била моћна, моћна духовно на првом месту, остала и опстала до данас и прошла петовековно ропство, прошла све недаће сачувавши и веру. И то је поука светог краља Милутина, да идемо путем који су наши преци утабали“, закључио је.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
