Прочитај ми чланак

СИРОТИЊА НИЧЕ из православља?!

0

Источно православно хришћанство утицало је више на развој одређених бивших комунистичких земаља од комунизма и нанело штету становништву на тим просторима, стоји у најновијој, мало је рећи шокантној "анализи" Светске банке, коју преноси Блумберг.

Бивши бугарски министар финансија Симеон Ђанков и Елена Николова са Универзитета у Лондону су анализирали податке из Анкете о светским вредностима и Анкете о животу у транзицији Европске банке за обнову и развој како би проучили везу између религиозне позадине и понашања народа, као и њиховог материјалног стања. Закључак би укратко могао да гласи: Бедни сте, јер сте православни!

EPA/Abir Sultan (view Portfolio)

Аутори су закључили да је православље учинило одређеним земљама плодно тло за комунизам и генерално обликовало свој пут, различито од оних које су узимале земље у западној хришћанској традицији.

Поново им криви Руси и Грци

„Комунистички владари нису били пријатељски настројени према цркви, али су користили карактеристике православног света које су сматрали корисним, са посебним нагласком на традицији. Према теорији немачког филозофа Макса Вебера, капитализам је био уско повезан са западном религијском традицијом, нарочито са протестантском етиком што објашњава развој земаља попут Пољске и Чешке током њихових посткомунистичких фаза“, „објашњавају“ аутори студије.

Даље се констатује да су, „одбијање Русије да се придружи западном свету као и економска нестабилност у Грчкој, Украјини и другим православним народима подстакли поново окретање религији и оваквом начину размишљања“.
Приступајући проблему из потпуно другог угла, Иван Забаев, руски социолог који ради на највишем православном универзитету у Русији и који је добио награду за своје недавно истраживање, долази до сличног закључка.

– Специфичан карактер православља јесте то што се не односи на занимање као средство за спасење, већ послушност и понизност према духовно искуснијој особи или особи на вишем месту у хијерархији.

Древни корени и верске подлоге једне културе могу заиста имати већи утицај на пут који земља узима од било каквих рационалних, геополитичких или економских разлога. Ако је тако, нације са православном позадином нису заиста удобне у свету у којем доминира Запад – извор напетости који се може ублажити, а не уклонити.

– Западно хришћанство заговара рационализам, логичко истраживање и испитивање, док је источно хришћанство, оно из ког се развило православље, повезано са мистичним феноменима и где се мање пажње ставља на разум. Невероватно, ове дуготрајне разлике у погледу становништва преживеле су након скоро 50 година комунизма – стоји у документу.

На ово у београдским медијима оштро реагује аналитичар Владимир Димитријевић.

– Господа су заборавила да кажу да је богатство римокатоличког и протестантског Запада настало на злочинима. Сетимо се истребљења домородаца у Северној и Јужној Америци или Абориџина у Аустралији, које су, као дивље животиње, ловили све до средине двадесетих година прошлог века, па су им отели територије богате рудом. Шта су Енглези радили у Индији, а Французи у Индонезији? Аушвиц, Јасеновац и Хирошима тековине су тог узвишеног западњачког духа – истиче Димитријевић.

Србин се не клања богаташу

– Православно схватање економије није пљачкашко-капиталистичко, него човечно-хришћанско, о чему је говорио Владика Николај у делу „Средњи систем“. Човек не треба да служи економији, него економија човеку. То је пут православних. Код нас су богаташи, осим оних добра срца, увек били презрени, за разлику од Запада, где им се клањају као да су богови – поентирао је Димитријевић.

Са њим је сагласан и верски аналитичар Зоран Чворовић, који тврди да је ово истраживање само још једна малициозна пропаганда Запада која је усмерена против православља.

– Реч је о старој стратегији католичког и протестантског Запада, ком је православна цивилизација одувек била смртни непријатељ. Само што су сада пале маске, па јавно објављују оваква срамотна истраживања која имају за циљ само да оцрне православље и људима пошаљу погрешну поруку да би били много успешнији и богатији само да су друге вере – јасан је Чворовић.
Ђанков и Николова „доказе“ налазе у социолошким подацима. Они сматрају да су православни хришћани мање задовољни својим животом и да имају мање друштвеног капитала од католика или протестаната – а исто толико колико и „нерелигиозних“ људи. Такође имају мање шансе да подрже нове идеје, преузму ризике или желе да раде у великим приватним компанијама и оне су мање погодне за капитализам.

– Теолошке разлике међу различитим хришћанским народима можда су поставиле земље на различите развојне путеве много пре доласка комунизма – пишу Ђанков и Николова.