Прочитај ми чланак
Све је већи, и на жалост, оправдани страх људи али и научника од бактерија отпорних на све врсте постојећих фармацеутских лекова.
Недавно извештај ЦДЦ-а (Центра за превенцију и контролу болести) преноси информације о смртоносној резистентној бактерији која се шири широм здравствених установа САД-а, под називом карпабенем отпорна енеробактерија или ЦРЕ, а која је отпорна на све или готово све антибиотике унутар спектра конвенционалних лекова.
И она није једина, немали је број отпорних, смртоносних бактерија. Будући да фармацеутски препарати не функционишу, није ли крајње време да се узме у обзир лековита моћ природе?
Угледни Њујорк тајмс извештава да је ова бактерија, која се нормално налази у цревима, стекла смртоносну особину; успешно превазилази деловање антибиотика, укључујући и карпабенеме, групу лекова који се обично сматрају као посљедни излаз. Кад ове отпорне бактерије изврше инвазију на делове тела којима не припадају, попут крвотока, плућа или мокраћног система, болест може бити неизлечива. Морталитет крвних инфекција може доћи до 50%.
Пораст ширења смртоносних, резистентних бактерија у свету је због прекомјене употребе антибиотика у сталном порасту. Болничко особље покушава спречити заразе повећавајући ниво хигијенских услова.
Пораст ширења смртоносних, резистентних бактерија у свету је због прекомјене употребе антибиотика у сталном порасту. Болничко особље покушава спречити заразе повећавајући ниво хигијенских услова.
ЦДЦ описује ЦРЕ бактерије као „троструку претњу“:
Отпорност: ЦРЕ су отпорни на све, или скоро све антибиотике које имамо, чак и најмоћније лекове задње врсте
Смртност: ЦРЕ има високу стопу смртности, ЦРЕ бактерије убијају 1 од 2 заражена болесника
Ширење болести: ЦРЕ лако преноси своју отпорност на антибиотике на друге бактерије. На пример, карбапенем отпорна Клебсиелла може ширити своју способност уништавања лекова на нормалну Е. цоли бактерију, што такође чини Е.цоли отпорну на антибиотике. То би могло да створи сценарио из ноћне море јер је Е. цоли најчешћи узрочник инфекција мокраћног система код здравих особа.
Помозите рад Србин.инфо! Да и даље останемо независни, српски, православни, анти-глобалистички сајт.
Том Фиеден, директор Центра за контролу и превенцију болести, изјављује:
„ЦРЕ су бактерије из ноћне море. Наши најјачи антибиотици не делују, а пацијенти су остављени са потенцијално неизлечивом инфекцијом. Лекари, медицинске сестре, болничко вођство и јавно здравство, морају сада радити заједно да би спровели ЦДЦ-ову стратегију „открити и заштити“ и зауставити ову инфекцију од ширења. „
Према новом извештају ЦДЦ-а, међу свим инфекцијама с цревним бактеријама, удео оних узрокованих карбапенем отпорним врстама порастао је на 4% у 2012., с 1% у 2001., а међу инфекцијама узрокованих бактеријом Клебсиелла, 10% је постало отпорно, у поређењу са 2% пре десет година.
Салли Давиес, здравствени ауторитет Велике Британије изјављује да би због овог више људи могло умрети од рутинских медицинских поступака као што су операције срца. Она наводи:
„Антибиотици губе своју ефикасност по стопи која је алармантна и неповратна.“
Отпорност на лекове – све распрострањенија појава, било да се ради о инфекцијама или раку – доказује свету да, осим за хитне медицине и других ретке изузетке, лекови стварно не раде како се рекламирају – барем не ако је циљ спасити животе. Сузбијање или „лечење“ симптома често даје резултате у окретању акутних здравствених услова у хроничне, због даљег тровања од стране ксенобиотичких лекова (страних нашој биологији).
Чињеница је да су већина лекова, који се користе као део конвенционалног медицинског стандарда, ксенобиотички петрохемијски деривати и ретко се о томе размишља. Људи су се масовно трују у рату против микроба и симптома, и за то криве „патогене“ и „болести“, а не криво коришћене отрове у борби од којих су већина – ако и не узрокују тровање или недостатак хранљивих материја и некомпатибилност – у најмању руку главни фактори.
Карбапенеме су класа β-лактамских антибиотика, најкоришћенија група антибиотика, који циљају бактеријске организме ихибицијом биосинтезе ћелијског зида. Ова класа лекова је првобитно развијена од тиенамицина, природно произведеног продукта бактерије Ацтинобацтериум Стрептомицес грисеус. Дакле, инспирација иза њих, као и за већину осталих врста лекова који данас постоје је из природе. Но, природа опрема своје креације подједнако ис одбраном у сталној борби за равнотежу међу врстама.
Бактерија златни стафилокок или МРСА у Петријевој посуди. Већина стафилококних инфекција данас је узрокована резистентним златним стафилококом. Ове инфекције могу изазвати озбиљне, понекад и по живот опасне болести. Некритично преписивање антибиотика од стране лекара само је довело до наглог пораста и ширења тих отпорних бактерија.
Бактерија златни стафилокок или МРСА у Петријевој посуди. Већина стафилококних инфекција данас је узрокована резистентним златним стафилококом. Ове инфекције могу изазвати озбиљне, понекад и по живот опасне болести. Некритично преписивање антибиотика од стране лекара само је довело до наглог пораста и ширења тих отпорних бактерија.
Бактерије су све отпорније на све карбапенеме, производећи ензим бета-лактамаза (тачније, меттало-бета-лактамаза-1 (НДМ-1)), који напада β-лактамски прстен код β-лактамских антибиотика, смањујући њихов антибактеријски учинак. Резистентан ген за НДМ-1 је способан за хоризонтално преношење између различитих бактерија, тако да се шири надалеко. Откада је НДМ-1 први пут откривен код шведског пацијента индијског порекла још 2008., открива се у целом свету у земљама попут Пакистана, Индије, Јапана, Бразила, Велике Британије, САД-а и Канади.
ЦДЦ и сва остала медицинска каста тек сада учи да хемијски рат против бактерија не само да има озбиљне ограничења већ ствара и још јаче, отпорније бактерије. На пример МРСА, што је скраћеница за метицилин-резистентни Стапхилоццоус Аеурус, која је заправо настала у контексту претераног коришћења метицилин и других пеницилинских антибиотике, што значи да не постоји упркос антибиотицима, већ због њих.
Бактерије су далеко више него вишећелијски организаму попут нас. Ми се сматрамо пуно „већим“ на еволуцијској лествици, али многи сојеви бактерија су заправо развили способности које ми немамо, као што је разградња пестицида и хемикалија попут БПА. У ствари, неки су једноћелијски организми развили начине употребе смртоносног радиоактивног отпада (уран-238) као извор енергије! Кад се излажемо хемотерапији (да, антибиотици су хемијска терапија), субпопулација у тој бактеријској колонији које су отпорне на хемикалије у ствари напредује, а наш властити бактеријски посредован (пробиотикички) имунолошки систем је десеткован.
Чак и када убијамо 99,99% инфекције, 0,001% који остаје развија отпорност и постаје за неколико редова величина више отпоран. Даље ће напредовати, под претпоставком да ризични фактори повезани с инфектолошком осетљивошћу попут исхране, хемијске изложености, стреса, нису исправљене. Такође, хемикалије и саме производе селективни притисак на бактеријске колоније, генеришући нове сојеве бактерија које могу превладати хемијско уништење изражавањем вишеструке отпорности на гене.
Крајњи резултат? Масивна колатерална штета: уништавање наше увелико пробиотички посредованог урођеног и имунолошког одговора на инфекцију, тровање хемикалијама за домаћина, те производња „супер“ клица унутар људског пробавног система. То је врло слично ономе што се догађа са хемотерапијом / радиотерапијом против рака, оне могу подстаћи раст тумора, доказано је да заправо уништавају ћелије рака које већ одумиру, уништавајући при томе здраве ћелије, а оне ћелије рака које преживе јачају и до 30 пута. Је ли то разлог зашто чак 75% лекара одбија хемотерапију за себе?
Природни лекови у борби против супербактерија
Недавна студија је утврдила да корен црне малине садржи полифеноле који су смртоносни за МРСА бактерију, карбапенем отпоран Ацинетобацтер бауманнии и Бациллус антхрацис (Антракс). Дакле, ако малина може произвести антибактеријске састојке који могу убити карбапенем отпоран Ацинетобацтер, може ли такође карбапенем отпорну ентеробактер? Будући да су обе бактерије чланови исте класе Гаммапротеобацтериа, то је дефинитивно могуће.
Многе друге намирнице и биљке су способне за убијање резистентних бактерија. Листа Греен Мед Инфо странице наводи чак 49 природних спојева који имају анти-МРСА својства, а која су експериментално потврђена што нам доказује да је природна неправедно занемарена у корист профита фармацеутских компанија.
Природни спојеви који делују на МРСА бактерију су: алицин (чешњак), баицалеин (кинеска капица), банана, ловоров лист, прополис, бифидобацтериум (пробиотик), катехин, мачја трава, циннамалдехиде (цимет), клинчић, кумин, куркумин, ЕГЦГ ( полифенол у чају), елецампане, епицатецхин (полифенол у чају), еукалиптус, геранијума, екстракт семенки грожђа, екстракт семенки грејпа, мед (Улмо), каемпферол, лацтобациллус парацасеи, лаванда, лимунова трава, семе манга, мангостеен, меда, нигелла сатива (црно семе), норвешка Јела, екстракт лишћа маслине, Табебуиа, пеперминт, бодљикави Јасен, смола, кадуља, сандаловина, сребро (наночестице), чајевац, тимијан.
Остали примери природних спојева за које је истражено да могу убити резистентне бактерије су:
Мулти-резистентна бактерија туберкулоза: студија из 2011. је показала да је бели лук у стању убити ту посебно отпорну микобактерије. Више о моћима чешњака читајте овде.
Резистентне инфекције мокраћног система:. Истраживање из 2005. је показало да је семе грејпа способно уништити резистентну Псеудомонас аергиноса мокраћну инфекције након две недеље лечења код мушких пацијената. Брусница такође има сличан ефекат, проверите овде.
Резистентне заразе брадавица код дојења: истраживање из 2010. је показало да су пробиотички сојеви из мајчиног млека супериорнији у односу на антибиотике у лечењу заразних маститиса
Хелицобацтер пилори: истраживање из 2002. је показало је да органосулфорни спојеви из крижонисан поврћа инхибирају екстрацелуларне, унутарстаничне и антибиотичка отпорне сојеве Х. пилори, као и да спречавају петрохемијски индуковане туморе желуца. Осим тога превенирају и рак дојке о чему можете читати овде.
Мулти-резистентна Псеудомонас аеругиноса: студија из 2009. је показала да екстракт коре нара има антимикробно деловање против Псеудомонас аеругиноса бактерије отпорне на лекове. Значајно инхибиторно деловање против ове бактерије има и зелени чај.
Мулти-резистентна Ацинетобацтер бауманнии: истраживање из 2009. показало је да екстракт етеричног уља коморача делује антимикробно против мулти-резистентне Ацинетобацтер бауманнии.
Мулти-резистентна Стрептоцоццус мутанс (орални патоген): студија из 2007. је показала да бели лук спречава ову бактерију познату као главни фактор у развоју каријеса.
Мулти-резистентна Вибро колера (колера): истраживање из 2007. показало је да екстракт лишћа гуава и коре има деловања против мулти-резистентне Вибрио колере, организам одговоран за избијање колере.
Резистентне Е.цоли, Клебсиелла и Цандида албицанс: студија из 2009. је показала да екстракти арапског стабла, цимета и каранфилића имају антимикробно деловање против резистентних сојева ових бактерија.
Резистентна Мицобацтериум авиум: истраживање из 2003. је показало да је изузетно тешко излијечива Мицобацтериум авиум инхибирана с екстрактом смреке.
Постоји широк распон хемијских спојева унутар биљака које делују синергистички, неки од њих делују тако да инхибирају лоше спојеве, неки потичу добре, а сви су развијени у циљу пружања сложених одбрамбених система против истих узрочника болести које погађају и људе. Као што се може видети по наведеним студијама, аи по бројним чланцима из наше рубрике „здравље“, природа нуди решења која су често супериорнија од резултата добијених фармацеутским лековима, и то без штетних нуспојава. Време је да прихватимо ове чињенице те да се модерна наука у потпуности посвети истраживањима о лековитости природе.
