Прочитај ми чланак

СБ УН одбио руски предлог: Неће расправљати о НАТО агресији на СР Југославију

0

Земље чланице Савета безбедности Уједињених нација нису данас изгласале да се на дневни ред седнице, која је почела у Њујорку, стави иницијатива Русије да се расправља о НАТО агресије на СР Југославију 1999. године. За су гласале три чланице СБ УН - Русија, Кина и Алжир, гласова против није било, а 12 земаља је било уздржано.

Гласању је претходила дуга расправа између амбасадора Русије и Француске, Василија Небензје и Николаса де Ривијеа који су изнели опречне ставове о потреби да се о бомбардовању НАТО 1999. године расправља пред овим телом.
 

Представник Француске у Савету Безбедности УН рекао је да Савет нема обавезу да уважи тачку дневног реда испостављену од стране само једне земље чланице, те одбија захтев Русије да се на данашњој седници говори о НАТО бомбардовању СР Југославије, преноси Данас.

Додао је да Савет сматра да ово питање не представља питање међународне безбедности, те да Савет није дужен да се њиме бави. Русија је навела да је питање Косова питање међународне безбедности, али представник Француске је истакао да је то кондрадикторно, будући да Русија није хтела да укључи Косово у ову расправу.

Француски представник је додао да Русија на овај начин жели да оправда своју агресију на Украјину. Представник Русије, која је и предложила ову седницу, на то је навео да се не слажу са оним што је представник Француске изнео. НАТО агресију је у свом излагању окарактерисао као илегалну, те је рекао да се председавајући Јапан сложио са овим дневним редом.

Он је затражио да се гласа ко од чланова СБ УН је против оваквог дневног реда.

Представница Јапана навела је да ће агенда бити стављена на гласање, на шта је председник Русије реплицирао да би питање требало да гласи ко је против агенде.

Представник Француске одбацио је наводе руског колеге да је био консултован о агенди седнице, рекавши да су били само консултовани о одржавању седнице. Председавајућа је навела да сматра да је у реду да се стави агенда на дневни ред.

Представник Русије навео је да је направљена политичка координација овог састанка, да су обавештени српски представници и да су данас сазнали да ће Француска да покуша да оспори одржавање седнице с овим дневним редом.

Стални изасланик Руске Федерације при УН Василиј Небензја затражио је да се одржи отворени извештај у СБ УН о последицама НАТО агресије на Југославију по међународну мир и безбедност у свету.

Руски амбасадор је рекао да је јасно да се известан број чланица противи оваквој расправи јер је „агресија НАТО покренута под лажним претекстом“, због чега ово питање „није везано за историју већ и за ствари које се на Косову дешавају и сада“.
 

„Ових дана се читав свет сећа жртава трагичних догађаја на Балкану чији је узрок била илегална агресија НАТО-а. Разумем да је за представнике НАТО-а за овим столом непријатно да ово чују и да се о томе расправља, али је важно о томе дискутовати, не само због тога што је било, него и због тога што се сада дешава у том региону“, поручио је руски амбасадор.

Амерички представник јавио се за реч и рекао да Америка стоји иза поступака НАТО-а те да је НАТО урадио оно што је било неопходно да би се зауставило „етничко чишћење“.
 
„Седница је сазвана због руских дестабилизујућих намера везаних за овај регион“, рекао је он.
 
Након расправе агенда је стављена на гласање – три гласа за, нула против, а 12 уздржано. Агенда тиме није усвојена, јер није добила довољан број гласова, навела је председавајућа

Шта је прошле недеље усвојила Државна дума

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић рекао је раније данас да ће седница почети, али да је неизвесно да ли ће бити одржана до краја, јер неке западне земље траже процедурално гласање пре усвајања дневног реда.
 
Русија је још почетком марта предложила одржавање седнице Савета безбедности Уједињених нација посвећено 25. годишњици НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије, а Јапан као председавајући Савета безбедности је подржао ту иницијативу и заказао седницу.
 
Руска Државна дума је прошле недеље усвојила нацрт документа о НАТО агресији на СР Југославију којим ће се обратити УН. У документу је оцењено да су агресијом створене претпоставке за нове војне акције широм света под „маском наводне борбе за вредности слободе и демократије“.
 
Тим документом позивају УН, да осуде војну операцију земаља НАТО против суверене Југославије, да се супротставе покушајима мењања историјске истине о трагичним догађајима 1999. у корист Запада и да предузму мере како би се земље чланице НАТО позвале на међународно-правну одговорност за агресију која је извршена без одлуке СБ УН.
 
Седница СБ УН била је и једна од тема разговара који су у четвртак у Москви имали Дачић и шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.
 
Ваздушни напади НАТО-а на СРЈ, извршени без одобрења Савета безбедности УН, трајали су од 24. марта до 10. јуна 1999. године. НАТО бомбардовање довело је до смрти више од 2.500 људи, укључујући 87 деце, а причињена је штета од сто милијарди долара.