Pročitaj mi članakNema sumnje da je prekršen zakon u Savamali, i neko bi morao da odgovara. Koliko nam je poznato, srušeni su nelegalni objekti predviđeni za rušenje, ali je neko požurio i uzeo pravdu u svoje ruke, što je nedopustivo. Da li su to uradila privatna lica, delovi gradskog ili državnog aparata, za nadati se da će se što pre utvrditi.
Да, скандалозно је оно што се десило у Херцеговачкој! Не, не би се требало солидарисати са протестима тим поводом!
Нема сумње да је прекршен закон у Савамали, и неко би морао да одговара. Колико нам је познато, срушени су нелегални објекти предвиђени за рушење, али је неко пожурио и узео правду у своје руке, што је недопустиво. Да ли су то урадила приватна лица, делови градског или државног апарата, за надати се да ће се што пре утврдити.
Пуна истина о томе је у интересу свих, а посебно власти, која с правом трпи критике због тога. Ако су неки делови власти то урадили, требало би храбро саопштити грађанима и очистити мангупе у својим редовима, јер, што се више одлаже, више се даје муниције онима који су напрасно постали наводни велики борци за владавину права.
Са друге стране, Војислав Шешељ је именовао неке појединце из власти, и то оне (Горана Весића) који су преузети из претходне гарнитуре, оптуживши их да директно стоје иза тога. Нејасно је ко је имао интерес да онако сруши објекте, тим пре што је свакако требало да се легално руше. Интересантно је да се то десило у изборној ноћи, тако да, ко год је то урадио, искористио је свеопшту изборну пажњу у целој земљи да вандалски сруши те уџгерице.
Теоретичари завере би се запитали није ли можда нека непозната група по false flag методу то извела, јер питање је зашто би власт тако жестоко а беспотребно пуцала себи у ногу? Чак и да је неко трећи намерно то урадио да дискредитује власт и креира хаос, опет је власт одговорна, јер држава је дужна и такве ствари да спречи.
Могућност да су то извели неодговорни појединци и будале блиске власти, увек постоји. Логично је да се они којима су објекти срушени буне, али је чињеница да је овај случај добио много шире политичке размере и да се на њему прави база за мобилизацију проевропске и грађанистичке опозиције.
СРПСКО ПРОЛЕЋЕ? ДАЛЕКО ОД МОЗГА!
Догађаји у Савамали заслужују пажњу, али рекло би се да се та тема прекомерно конзумира по медијима зарад политичке експлоатације и профита неких групација. Није спорно ако политички актери користе догађаје за критику власти и своје јачање, али је и право других да укажу на то. Ако сте пратили друштвене мреже, медије и саопштења разних странака и група – неспорно је да је Савамала буздован у рукама либералне, грађанске, прозападне опције.
То се можете лако закључити, било да се посматра понашање актера са највиших нивоа, било јасно грађана који су подржали протесте. Протести Не давимо Београд су позадински чиста либерашка прича, што, наравно, не значи да и одређен број оних који не подржавају ту политику није био на протестима, због борбе за правну државу.
Либерала и грађаниста, који су учесници, две су врсте. Једна су они који су искрено и легитимно за такву политику, студенти и омладина, што вероватно чини већину протестаната. Друга је манипулативна мањина из сенке, за коју не можемо поуздано утврдити ко је све чини и ко је покренуо целу причу, али можемо са сигурношћу тврдити да све то није нимало спонтано. Није демонстрирао нарочито велики број људи, али у данашње време апатије, када се толико људи не би окупило ни око много фундаменталнијих ствари – може се рећи да је ипак респектабилан број демонстраната.
Са друге стране, требало би рећи и да приче како је ово почетак краја власти или буђење српског пролећа немају везе са мозгом, јер неколико хиљада људи је минорно у поређењу с тим колико би власт могла да их мобилише кад би хтела. Намера овог текста није да обесмисли оправданост протеста, јер и аутор се слаже да је легитимно изразити протест против таквог поступања. Повод дакле није споран, али је намера деконструисати прави узрок и политичку позадину целе ове приче.
Власт је крива што (не)чињењем даје повод за мобилизацију и јачање снага које истински стоје иза протеста, али не треба сумњати да би се повод ионако нашао, јер је моментум да се либералне групе подижу против Вучића. Но не ваља им бесплатно давати муницију, већ би власт требало да се труди да на добробит целе земље што боље обавља посао, а да се протестанти муче да нађу повод или да морају да га измисле, а не да им се глупостима и кратковидошћу намештају зицери.
Овакви протести сигурно не би могли да се виде да се Савамала, рецимо, догодила у ноћи после потписивања Бриселског споразума. Можда би се неки и побунили, али сигурно не би било опште мобилизације жуто-либералних снага, које су много шири концепт од самих странака које их заступају. Не би ни Матија Бећковић могао да добије насловне стране на било ком деривату Рингиера да је моментум други и да говори о Бриселском споразуму, али у садашњем тајмингу, ако прича о ћоравим кутијама и фантомкама – добродошао је.
ВУЧИЋ И КРУГ ДВОЈКЕ
Хистерија око Савамале, која иде чак дотле да се злоупотребљава и несрећна коинциденција да је чувар из Херцеговачке преминуо, продукт је наставка захлађења односа између Вучића и доброг дела тих елита, а тај процес је отпочео у другој половини 2014. године. Савамала је природни наставак приче око Параде поноса и пребијања Андреја Вучића, сукоба Саше Јанковића са властима, хистерије око наводне цензуре, приче како новинари не клече итд.
Далеко је Србија још од потпуног раскида с тим паразитским елитама, али је Вучић, посебно откада је постао премијер 2014, бар оставио слободу и простор за плурализам и надметање између жутих елита и националних снага. Либералне елите презиру Вучића, јер није њихов, није поникао у том кругу, већ се силом прилика поклопило да преузме део њихове агенде. Добро знају да он не верује у њихове приче и идеје, а да су његови ресетовани односи са западом последица сувог реализма, а не безнадежног и искреног еврофанатизма.
Дискурс напада на Вучића је већ дуже време у форсирању тезе да је он аутократа који гуши слободе медија, краде изборе, а сада, као врхунац, попут мрачних 90-тих, људи у фантомкама нападају грађане, руше куће. Природно је да га жуто-либерална номенклатура напада на том фону, али у томе им се придружују и Санда Рашковић Ивић, Ђорђе Вукадиновић, за које се више не зна да ли представљају националну странку или либерално-грађанистичку. Угледни професор Слободан Антонић иде толико далеко да је упоредио рушење у Херцеговачкој са ISIS?!
Кореографија и пароле са протеста Не давимо Београд били су такви да би за њих Срђа Поповић имао само речи хвале. Скуп је организован тако да избегне директне страначке конотације мада се зна ко је подржао скуп и био на њему. Но званично то је био протест грађана, који подсећа на протесте разних друштвених покрета широм света.
Ипак су се појавили и дали подршку и добро познати политичари, који за време своје власти нимало нису показали да поштују владавину права. Олако смо заборавили и Бодруме, као и противзаконито хапшење бившег председника, које су извршили момци са фантомкама. Као што видите, сумњивци са фантомкама су итекако радили и у време владе Зорана Ђинђића. Што се тиче политичких опција којима је Савамала постала камен темељац политике, Покрет Доста је било једини је који је релативно нов и неупрљан, али сви остали на том полу су толико компромитовани да је једино овакав званично нестраначки и грађански скуп могао да мобилише оволико људи.
И НУНС је позвао да се дође на протест иницијативе Не давимо Београд, па остаје нејасно да ли је НУНС постао политичка група, пошто тема протеста нема везе са новинарским и медијским правима, а новинарско удружење које се назива и независним би ваљда требало да испрати и извештава, а не активно да подржава било коју опцију.
ТЕК ЈЕ ПОЧЕЛО
Дискурс око кога се одвијају протести, и онај 11. и овај 25. маја, имплицитно је такав да се наводно грађани буне против сељака, дивљака и варвара, и како неће дати Београд као последњу линију одбране. На сличном трагу је било и онолико подизање прашине око централних београдских општина попут Врачара и Старог Града, где су либералне перјанице наводно браниле те општине као да их бране од некаквих хорди.
Имали смо запаљиве пароле како – Врачар неће пасти! Ти наводни либерали показали су суштину свог културрасизма и тоталитарног погледа на свет, јер по њима свако ко не мисли као они или, не дај Боже, можда подржава и власт, тај није људско биће, већ је стока, нижа раса, недостојна да с њима живи у истом граду и прља га. Добар део њих који су протестовали, никад неће протестовати ни за шта суштински битно за добробит ове земље, неће протестовати због Дечана и актуелног стварања исламске државе на Космету, неће ни због лоше економске политике нити било чега, али, када им се дирне круг двојке и Београд на начин на који га они перципирају, е, тада ће се побунити.
Притом, не мора већина протестаната ни бити из Београда, али то су они који су умислили да бране наводни дух Београда, на један извитоперени титоистички начин, где се Београд сматра за некакав либерални и космополитски центар, то је онај Београд који ће се пре солидарисати са Маспоком него са „сељацима из Крајине“.
Либералне странке доживеле су дебакл на изборима. Нова звезда Радуловић једино може да се похвали солидним успехом. Странке су мањи проблем, али је већи проблем што се покушава успоставити равнотежа у друштву, култури и медијима између суверенистичких и колонијалистичких компрадорских снага. Зато је потребна ревитализација те опције, испипавање пулса, а то се постиже и хистерисањем око цензуса, а, кад се он пређе све је ок, и прављењем велике теме од Савамале, толико велике да је то ударна вест и у западним медијима, попут Гардијана нпр.
Ту је и протест око промена на РТВ, где су људи који су политички постављени легално замењени другом гарнитуром, а бране се као да су некакви најобјективнији независни професионалци, што свако ко је имао прилике да прати рад РТВ зна да је ноторна глупост.
Неморално је бунити се кад политика однесе оно што је политика и донела, и то на много огољенији начин. Ударна снага у свим овим протестима требало би да буду млади, јер сматра се да је дужност сваког ко је модеран, урбан и кул да се бори за Савамалу, РТВ, Врачар, Стари Град… Ко није космополита, грађаниста и европејац тај је аутоматски против правне државе, слободе, развоја.
Истим тим људима није сметало када су људи у фантомкама противуставно хапсили бившег председника ове земље, када су људи са фантомкама рушили барикаде Срба на северу Косова, ни када је била сеча неподобних у Политици, НИНу, или када је Борис Тадић, као председник, на једној вечери сменио Антонија Ковачевића, уредника приватног медија. Није им сметало ни кад је на истој тој РТВ чиста политика наметнула прелетаче са Б 92, који се без покрића бусају у објективност и професионализам.
Кад људи из опозиције вређају жене на највулгарнији могући начин, то је ок; кад то уради Гашић, онда новинари не клече. Кад неко има свој став, који макар минимално коинцидира са ставовима власти, тај је аутоматски бот, као да и странке опозиције немају своје ботове. Лицемерје и то што се наслућује коме највише одговара прича око Савамале су и главни разлог зашто се потписник ових редова не би солидарисао са оваквим протестом у овом тренутку иако сматра да је скандалозно оно што се десило у Херцеговачкој.
Нема сумње да је ово само почетак, а да ће се будући догађаји ређати као на траци. Већ је почела кампања за председничке изборе годину дана унапред, тражи се јединствени кандидат опозиције, јер победа на њима види се као пречица за рушење Вучића. Све су у Београду чешћи гласници попут Данијела Сервера са саветима, а преко медија се агресивно шаљу поруке кога би требало примити у владу.
Потпиривања раскола Вучића и са Николићем и са Дачићем далеко су одмакла, јер неки чине све да барем на једној од те две релације дође до пуцања. На међународној и регионалној сцени ствари се убрзавају и драматизују, а „приватна“ посета Вучића Путину, као и долазак кинеског поредседника у јуну, могу само да значе да се игра на балканској шаховској табли још више захуктава. Али то је све небитно, зар не? Најважније је да Савамала не сме пасти!
