Прочитај ми чланак
Навршавају се два века откако је први Србин званично усељен у САД. Ђорђе Шагић, богослов и трговац из Стоног Београда код Будимпеште, стигао је у Филаделфију у јесен 1814. године. Било је пре Шагића српских досељеника у Америци, али они нису били званично заведени као држављани. У међувремену у САД је стигло још милион Срба, који су, како је једном приликом рекао председник Барак Обама, „са осталим народима градили Америку“. Поводом овог значајног датума у историји америчких Срба, у Филаделфији се за Видовдан припрема велика прослава.
– Ђорђе Шагић представља симболични почетак српског присуства на америчком континенту. Обележавање 200 година присуства Срба у Америци је значајно за српску нацију у Америци, за саме Американце, као и за државу Србију, јер тиме показујемо свеукупни допринос наше културе и традиције не само америчком друштву, већ и свету у целини – каже Милош Растовић, члан Организационог одбора прославе обележавања доласка првог Србина у Америку.
У Филаделфију, прву америчку престоницу, Шагић је стигао из немачке луке Хамбург као слепи путник у броду „Делавер“. Како показују музејски документи из Хјустона и Остина, активно је учествовао у успостављању независности државе Тексас. Био је учесник у рату између Америке и Мексика до 1848. године. Када се оженио богатом девојком, наследио је плантажу памука и отворио фабрику тексаса и фармерки. Бавио се трговином, али и политиком. Био је издавач новина и писац авантуристичког романа.
ОСАМ ИМЕНА
У свом дугом животу, од 1795. до 1873, Ђорђе Шагић је користио осам имена и презимена – Ђорђе Рибар, Џорџ Фишер, Јорге, Георгије или Меркурио Шагић. За себе је причао да је по рођењу Србин, по духу Мексиканац, по карактеру Тексашанин, а по држаљанству Американац.
– Шагић је био генерал армије Новог Мексика и мајор америчке војске, директор царине и судија за вешање. Вршио је комасацију земље у Калифорнији и стварао српску колонију. Допринео је подизању прве српске цркве Свети Сава у Џексону 1864. године. Доста Срба је потом постало успешним грађанима Америке. У богатој историји од два века имали смо девет конгресмена, шест власника Оскара, четири власника Пулицерове награде, на хиљаде хероја америчке војске. Данас у САД има стотину храмова Српске православне цркве и чак 33.000 топонима српског порекла – каже Никола Лончар, председник Теслине научне фондације, која је главни иницијатор и организатор прославе.
Управа града Филаделфије, у коме је потписан акт о независности САД, прихватила је предлог Срба да на Видовдан заједно организују велики српско-амерички сабор. Прослава два века од досељевања првог Србина у САД ће бити посвећена и обележавању 100 година од почетка Првог светског рата, у који су амерички Срби, захваљујући Михајлу Пупину и Српској народној одбрани, послали 16.000 добровољаца и допринели победи на Солунском фронту.
– Наш циљ је да окупимо све Србе света на Видовдан у Филаделфији и покажемо снагу нашег сложног народа. Учешће су већ потврдили Српска православна црква, СНО, Српски национални савез из Питсбурга, Конгрес српског уједињења, Српски институт из Вашинготна, Српско братство слободних зидара и многе друге угледне српске организације и институције. Позив је упућен и руководству Републике Србије и Републике Српске – открива Никола Лончар, који планира да на Френклиновом институту на Видовдан у Филаделфији отвори споменик Николи Тесли.
ОСНИВАО МАСОНСКЕ ЛОЖЕ
Ђорђе Шагић је био амерички масон. У Мексику је 1825. основао прву масонску ложу, а другу у Панами и трећу у Калифорнији. У лето 1848. је са чином старешине слободних зидара Тексаса путовао у Вашингтон. Амерички и српски слободни зидари договарају се да Шагићу у част за Видовдан одрже параду масона у Филаделфији и у Београду.
Програмом, који се управо заокружује, предвиђен је концерт српског фолклорног друштва на главном градском тргу, премијера филма о Ђорђу Шагићу и промоција филма „Теслин народ“ о Николи Тесли и још педесет најзнаменитијих америчких Срба, у Градској кући Филаделфије. Аутори филмова су Миодраг Коларић, режисер РТС, и Жељко Мирковић, режисер и кандидат за америчког Оскара. Изложбе о Шагићу, Тесли, Пупину пратиће предавања кустоса музеја из Хјустона, Остина, Њујорка, Београда, приказ Милоша Растовића о историји Срба у Америци и говор чланова породице и потомака Ђорђа Шагића.
– Упутили смо јавни позив свим заинтересованим Србима и Американцима да учествују у нашој прослави. Позориште из Бањалуке нам долази са својом представом. Милан Кнежевић и Зоран Буловић из Београда снимиће документарни филм о овом првом великом српском сабору у САД. Планирамо, ако је могуће, да прославу истовремено одржимо и у Београду, јер је први српски досељеник Ђорђе Шагић непрестано размишљао да се врати у Србију – открива за „Новости“ Никола Лончар.
Наиме, у писму које је Ђорђе Шагић 1844. упутио пријатељу у Сремске Карловце, молио га је да му пошаље многе српске књиге. Мучен носталгијом, Шагић се заносио идејом да прода имовину у Америци, која је вредела тадашњих фантастичних 20.000 долара и да се заувек настани у Сремским Карловцима. Ђорђе Шагић је, међутим, остао у Америци, изродио потомке, чији ће наследници бити главни гости на прослави Видовдана 28. јуна у Филаделфији.
(Вечерње новости)
