Прочитај ми чланак
Репортери „Новости“ у посети све бројнијој колонији “баћушки“ који се од 2009. досељавају у околину Краљева. У потрази за бољим животом, у Конарево, Жичу и друга села стигло двеста руских држављана.
Исте смо вере, исте су нам боје на застави, кроз вене нам тече иста, словенска крв… Ни нас Русе, а ни браћу Србе историја није мазила. Много смо пропатили, и увек смо патили заједно. Зато и јесмо веома блиски. Православна смо браћа, вековима нас везује снажан словенски чвор.
МОТИВИ
Већина савремених руских миграната међу главне мотиве за одлуку да дођу овде да живе, углавном убраја миран, спокојан и здрав живот међу Србима, па и могућност покретања каквог доброг посла у трговинској размени између Русије и Србије.
Уз то, „баћушке“ не пропуштају да напомену и већ пословичну српску гостољубивост и дружељубивост, као и братску блискост два народа које много шта везује кроз историју.
Овако, у само неколико реченица, готово на течном српском језику Алексеј Кудрин (30) из Санкт Петербурга, емотивно објашњава зашто је прошле године одлучио да се са супругом Јулијом (30) досели у оближње село Прогорелицу, надомак Матарушке Бање. Типични „баћушка“ члан је све бројније руске заједнице настањене у околини Краљева.
– Овде смо купили кућу и планирамо да проширимо породицу – додаје Алексеј кога смо затекли у сређивању дворишта пред лепом, једноспратном кућом, ушушканом на брдашцету са којег се, као на длану, види Бања, Краљево, средњовековна Жича, и цела долина Ибра.
– У Русији имам фирму која се бави израдом веб-сајтова и реклама, а преко интернета то могу да радим и из Србије. Овде нам је много мирније и безбедније него у Санкт Петербургу. Место је идеално за миран, породични живот.
Као и Алексеј и Јулија, трагајући за бољим животом, па и себи блиским људима, и у друга села око Краљева – Конорево, Богутовац, Врдила, Жичу, Опланиће, Роћевиће, Метикоше, Чукојевац, почев од 2009. године, доселило се шездесетак руских породица, са око 200 чланова. Сви су углавном дошли из економских разлога.
Ови савремени руски мигранти, финансијски добростојећи за српске прилике, посредством краљевачког Друштва српско-руског пријатељства „Краљевград“ купили су напуштена и запуштена сеоска домаћинства, па чак и цела имања у околини Краљева, с намером да се скуће, покрену сопствени бизнис и о(п)стану на српском тлу.
А, колико су њихове намере заиста озбиљне, сведочи и пример петочлане породице Артура Махцијева (48) из Владикавказа, који се у Конарево, недалеко од Краљева, са супругом Аном, кћерком Аљоном и сином Артуром, као и баком Таисијом доселио 2012. и убрзо основао сопствену фирму.
– Засад, извозим воће и поврће у Русију, што је веома исплативо због повољних царинских прописа између наше две државе. Брзо смо се привикли на овдашњи живот. Комшије су нас лепо прихватиле. Упркос малој језичкој баријери, одлично се разумемо јер искрене словенске душе имају много тога заједничког – мешајући руски и српски језик прича „баћушка“ Артур.
СТИДЉИВЕ „ДЈЕВУШКЕ“
Да ли због стидљивости, неповерења, или неког другог разлога, Алексејева супруга Јулија Кудрин није желела да се фотографише, Ана Махцијев невољно је пристала тек на наговор супруга Артура, док је Иванова Аљона, према његовим речима, отишла у Краљево.
– Не волим да се сликам – кроз осмех нам је рекла симпатична Јулија, избегавајући објектив фотоапарата.
– Децу смо уписали у локалну основну школу, већ имају много другара. Живот је овде много јефтинији и једноставнији него у Русији. И, што је најважније – миран и спокојан.
Његов сународник и комшија, Иван Подоњицун (26) из Јекатеринбурга, после неколико месеци проведених у Нишу, са својом „дјевушком“ Аљоном доселио се у Прогорелицу. О Србији, каже, знају све, као и о традиционалном пријатељству два народа.
– Овде нам се више свиђа него у Нишу. Мирније је, па и безбедније. Тражили смо кућу ван града са лепим погледом и то смо и пронашли у Прогорелици – на солидном српском објашњава Иван, техничар информационих технологија, који у Краљеву планира да отвори и сопствену фирму за такозвани адвертајзинг.
После 15 година проведених у Москви, четрдесетогодишњи Валериј Перерв, рођен у Украјини, одлучио је да са супругом, Белорускињом, напусти мегалополис и од урбане градске вреве „побегне“ у питому долину Ибра.
– У Москви сам радио све и свашта. Најпре сам студирао, потом радио на грађевинама, био сам и потрчко. Купили смо имање са жељом да се бавимо пољопривредом, да живимо од свог рада, да овде школујемо и васпитавамо децу – наглашава Валериј.
– Овде смо шест месеци и засада смо се добро снашли. Дружимо се са сународницима, али све више и са комшијама Србима. Заједно смо навијали за Србију на кошаркашком Европском првенству, и недавно за рукометаше Русије на Светском првенству у Катару.
ПОМОЋ И ПОДРШКА
Своје земљаке који живе у околини Краљева ових дана посетила је и Викторија Вострецова, конзул руске амбасаде у Србији.
– Редовно контактирамо са нашим држављанима који су се настанили у Краљеву и околини. Уколико имају неки проблем покушавамо да га заједнички решимо, а у свему томе имамо велику помоћ и подршку нашег пријатеља Павла Тодоровића, председника Друштва српско-руског пријатељства „Краљевград“ – рекла је Вострецова.
