Прочитај ми чланак

Ропство у Србији

0

Док је Александар Вучић противуставно и противзаконито потписивао и обећавао куле и градове, вијетнамски радници и даље су бело робље у Србији, радници Јуре не јуре у тоалет, јер робују пеленама, а Стелантис би да у страно ропство из Србије изнесе више од 2.000 радника. Нечувено! Социјалистички „заштитници“ радничких права, СПС и ПС, имали су преча посла. Гледају како да одобровоље Хила.

Пошто га је из набреклог панцира парапредседник попреко погледао преко леђа, Дачић је видно невољно морао последњи у сали да устане и сведе се на ниво Марка Ђурића. И да видиш, добро му стоји! У ранијим епизодама, камере на Андрићевом венцу забележиле су како се добри војник Швејк крсти пре него што уђе код „председника“. Ваља се заштитити од Сотоне, макар у Бога не веровао.
А испред скупштине – већ виђено. Неки лик који је од службених докумената имао само Моторолу,
представио се као Иван Цвијовић из полиције, а добио надимак на лицу места – „Беливук“, привремено је ограничио слободу кретања бившем радикалу, Немањи Шаровићу, чиме је прекршио Закон о полицији, члан 65/5 и 66/1.

Од осталих педесет, шездесет присутних „полицајаца“ који су окружили Шаровића, само један је на секунд показао некакву легитимацију, док су остали неодољиво личили на Беливуково обезбеђење из претходне инаугурације. Многи од њих хитро су се окретали, или спуштали главе у сусрету са камерама и наравно нико није показао полицијску легитимацију. То је оно што су нам избори донели и за чим је Вучић чезнуо – наставак озакоњеног безакоња. Слом правне државе, бахатост, осионост и дивљаштво које поражавају владавину права и уносе страх у сваког грађанина. Легат Дијане Хркаловић. Нацизам у свом изворном облику.

Шаровић је носио банере са именима оних које је од ропства спасла смрт, али су зато истраге о смрти остале у ропству дубоке државе. У државном ропству остало је два минута са наплатне рампе у Дољевцу, два минута са камере у Косовској Митровици и цео један споменик „Владимир“ на Лешћу. У државном ропству Србије налази се и податак о томе где је била глава особи кад је настрадала једна особа и како је Шарић комуницирао са робије. У истом ропству налази се податак о идентитету „97 убица који су кренули на браћу Вучић“, а утамничени су подаци о осталих двадесетак покушаја атентата на те исте Вучиће. У државном ропству налазе се и подаци о песми коју су Беливук и Шарић пропевали, а заточени су и снимци са Скаја, нарочито они пикантни који напредну пирамиду воде у Забелу.

У државном ропству налазе се и „дипломе“. Мали, Јоргованка, Слина, Бизон, Керамичар, Минпуки, Тома и још на хиљаде њих у „државној“ служби. Овај последњи, на тренутак је био пуштен на условну слободу из свог рајског затвора на Дедињу који сви ми дебело плаћамо. Појавио се ту и Лилић, мада је његово „ропство“ до скора било у сунчаном Порторожу. Онемоћали Милутиновић хтео је да изјави „избалансирано је“, али једва да је и сам могао да одржи баланс. Сви бивши фикуси и један садашњи, заробљени у парапредседничком хиперегу пропалих држава.

За то време, Народне патроле радиле су трећу смену. После само 90. минута потраге, обавили су посао који Вулинова полиција није могла пуних 18. дана. Није то ништа, полиција није пронашла ни бомбе, ни „бомбаше“, иако је у претходној дојави моментално нашла две бабе из села Јасика, које су запретиле да кад се докопају брезовака Вучићу ни панцир неће помоћи. Кад већ спомињемо „бомбаше“ и „анонимусе“, ботови су добили наређење да мало „оладе“ пред инаугурацију, па после Јово-наново.

Треба народ што више држати у страхом окованом ропству. Од данас је на реду Република Српска. Ботови, напред, сендвичи су спремни!

Од Вучића друго нисмо очекивали, он цепа по наређењу. Али, најодговорнији за ропство Србије и у Србији налазе се у параопозицији. То су они који су изашли на априлске изборе да би аболирали злочине над Оливером, Владимиром, Стаником и многим другима, па се потом исталили са Вучићем. Прихватили су да нашу слободу трампе за своје будуће дрпање из скупштинских клупа. На канабету је цементиран дил. Ја теби – ти мени, а све у славу Хилу.

То је била поента – наставити спиралу пљачке, издаје, бахатости и ширења васколиког смрада и свеопштегnстраха. Учесници сви познати, од двехиљадите наовамо. „Изборе“ вам нећемо опростити.
Законско је право и уставна дужност – самоодбрана до ослобођења!