Прочитај ми чланак
(Вечерње новости)
Стручњаци Археолошког института из Београда пронашли су на археолошком локалитету Тимакум Минус, код књажевачког села Равна, одлично очуван скелет, крај кога је био постављен крчаг са вином и пехар, у који је то пиће точено.
Ово је потврдила др Софија Петковић, виши научни сарадник Археолошког института у Београду, која руководи истраживањима.
– Овај римски гроб који смо пронашли је изузетно занимљив, јер је у питању јединствен случај дрвеног саркофага, који је имао гвоздене окове на угловима и на поклопцу – предочава др Петковић. – Занимљив је и сам покојник, јер је скелет висок између 185 и 188 сантиметара. То је, за период Римског царства, била изузетно робусна индивидуа. Ми смо и раније, у неколико тих ратничких гробова, нашли скелете са војним појасевима или оружјем, који су сахрањени у истој овој некрополи. Ти скелети су указивали на страни, дошљачки елемент, највероватније германски или готски, јер се ради о крају 4. и почетку 5. века. Оно што је изузетно занимљиво јесте да је у гробу положен крчаг, највероватније са вином и, опет један, специфичан за то време, стаклени пехар, купастог облика, са шиљатим дном. Тај пехар је нека реплика рога за пиће.
Др Петковић каже да су у некрополу од 9. века укопавани средњовековни гробови везани за неко насеље из тог времена.
– Колеге које се баве средњим веком сумњају да је то био чувени град Равни, за који се иначе сматра да је у Ћуприји, али управо због топонима села Равна, који је веома стар, сматрају да се можда средњовековни град Равни налазио на месту Тимакум Минус. И, он је посебан јер је у време Стефана Немање био, на неки начин, гранични град српске државе. Зна се да се у њему Немања спремао за сусрет са Фридрихом Барбаросом у Нишу, да уговори безбедан пролаз крсташа кроз Србију, а заузврат је тражио да крсташи не пљачкају српске градове, села и становништво – истиче др Петковић.
РАНОСЛОВЕНСКИ ПЕРИОД
Др Петковић наглашава да постоји научно прихваћено мишљење да је град Равни био на територији данашње Ћуприје. Али, после проналаска ове некрополе, појављује се теза да се можда то место налази овде. – На то нас упућује и чињеница да становништво, које је ту сахрањивано, није сеоско него градско. Рецимо, жене имају читаве сетове накита, који су понекад, израђени од сребра, злата или позлаћене бронзе. У једном гробу смо нашли врло занимљив ручно рађен керамички суд, што датум почетка средњовековног насеља и некрополе може померити у 8. век, а то је већ ранословенски период – закључује др Петковић.
