Pročitaj mi članakDa li ste negde videli gradsku upravu koja manje voli grad koji joj je poveren na upravu od Beograda? I to se ponavlja generacijama! Beograd je pretovaren, razvaljen, opljačkan, u haosu. U haosu su i naši životi, skoro kao posle dugog i teškog bombardovanja.
Живимо хаос јер мање од 1% суграђана се богати до граница болести. Нас осталих 1,6 милиона грађана Београда то свакодневно плаћа кроз своју имовину чија вредност се свакодневно умањује, својим временом које поједе лош саобраћај, својим здрављем које поједе беспотребно загађење ваздуха/воде/хране/духа, својом будућности кроз економију коју продају странцима. Ускоро ћемо сви изгубити све шта имамо, неће бити спасених. Набројао бих, од дугог низа потребних активности, две групе: еколошке и урбанистичке.
А. Еколошки проблеми
Загађење ваздуха: оптимизовати саобраћајне токове у граду, стимулисати увођење возила на ТНГ а не само електрична, повећати број корисника даљинског грејања и смањити цену грејања, увести обавезне филтери за целокупну индустрију, филтери за топлане и термоелектране у граду и околини.
Загађење вода: попис свих загађивача на водотоцима на територији града, рок загађивачима за престанак загађења, помоћ у избору и набавци пречишћивача, фонд за санацију штете на водотоцима и повратак живота, рушење свих нелегалних објеката на обали реке и у зони речног корита, наплата од власника нелегалних објеката трошкова рушења објеката, одвоза материјала на депонију и чувања истог на депонији, чишћење речних корита од отпада. Смањење расипања енергије: вишеструко убрзати пројекат термичне изолације зграда, променити јавну расвету на ЛЕД, укинути непотребну јавну декорацију,
Јавно зеленило: Извршити попис свих површина са евиденцијом садница, забранити промену намене јавних зелених површина у стамбене или пословне, постојеће зелене површине реконструисати, почети са градњом новог јавног зеленила, свака улица треба да има дрворед, очистити речне обале од нелегалне градње и сплавова, речне обале морају бити јавно власништво и свима доступне.
Акција: “Десет квадрата – дрво” (да град обезбеди површине и надзор а инвеститори саднице и рад) би донело свако године близу 200 000 нових стабала. Грађанима боље а станови вреде више.
Отпад: обавезна сепарација отпада према врстама од пријема, обавезна рециклажа отпада, сагоревање нерециклирајућег отпада, увођење статуса “контаминираног материјала” за грађевински шут и наплата за његово депоновање и старање.
Водоснабдевање: Поништење Регулационог плана Макиш и Сурчин јер угрожавају водозахват, Заштита изворишта Макиш и Сурчин, заштита воде у Сави и сливу (на притокама: Дрина, Колубара), откуп земљишта на водзахватима Макиш и Сурчин за водозахват, ограђивање земљишта и успостављање чуварске службе, евентуална изградња рекреативних површина),
Б. Урбанистички проблеми:
Урбанистичка и грађевинска служба: Реорганизација секретаријата за урбанизам, Завода за урбанизам, и опшстинксих служби; реорганизација грађевинске инспекције, проширење броја извршилаца, опремање возилима и опремом, проширење овлашћења инспектора, давање статуса службеног лица инспекторима, уклањање нелегалних објеката из главних градских зона, а посебно
оних у зони Рени бунара.
Планска документација: израда и објављивање тачног пресек стања издатих дозвола, Формирање Комисије за преиспитивање и поништавање Локацијских дозвола, грађевинских дозвола, Урбанистичких пројеката, Регулационих планова урађених супротно интересима града и грађана; ако буде потребно обуставити на годину дана издавање дозвола, промена начина јавог увида на планску документацију, увођење обавеза јавног увида за Планове у месним заједницама, Забрана изградње у деловима града Крунска улица, Калемегдан, делови врачара, Кнез Михајлова, измештање локације Националног стадиона са простора водозахвата Сурчин на нову локацију.
Градитељско и природно наслеђе: строг режим заштите културно-историјских целина (Смиљанићева, Крунска, Крунски венац, Неимар и део уз Кнеза Милоша), Скадарлија, Калемегдан, Земун; проглашење Старог сајмишта (тамо се и даље чују људски јецаји), строг режим заштите за појединачне објекте; Заштита резервата Велико ратно острво, Бељарица, итд.
Саобраћај: Саобраћајни ток у граду мора бити иновиран, Пореско растерећење аутомобила на ТНГ, смањење акциза за ТНГ, поред хибридних аутомобила, рестриктивни приступа транзитним возилима у центар града, наплата за улазак доставних возила током обданице.
Грађевинска оператива: поништење уговора за БГ Метро и план за нови пројектован и грађен од домаћих кадрова и фирми, подршка статусу грађевинских радника, повећање критеријума безбедност на грађевинама, обавезна доказ о стручној оспособљености радника, подршка домаћим фирмама у области оперативе и производње грађевинских материјала и наравно пројектовања, повратак координације са грађевинским фирмама у вези планираних градњи које се финансирају из буџета – четворогодишњи план грађевинских активности града ради могућности дугорочног планирања домаћих фирми,
Која је наша концепција града?
Човек је мерило квалитета града а не количина профита која се нуди кроз изградњу објеката. Обарање цене стамбеног квадрата осим у ексклузивним зонама, јасне норме квалитета јавног зеленила, решење проблема паркирања, учешће грађана који могу бити погођени градњом у планској документацији.
Човек нам је потребан; ако наставимо да обожавамо профит нестаћемо. Потребна је мера у узимању од природе и од човека. Сваког од нас и цело друштво потребно је да прожимају јасне моралне вредности, родољубље, слога, разумевање, жива ватра традиције, и највише љубав. Београд тражи предах од досељења и изградње !
др Душко Кузовић
Београд, 27.12.2023.
