НЕУОБИЧАЈЕНО топао децембар у Европи, па „хладан снежни туш“ минуле недеље, торнада у САД, пљускови који су изазвали поплаве у Великој Британији, „дебео“ минус у Пољској, колебања температуре током прошле седмице, а нарочито информације да је на Северном полу ових дана било топлије него у већем делу Северне Америке и Европе – забринули су становништво широм планете. Штавише, температуре на Арктику, и до 35 степени више од децембарског просека, неки метеоролози окарактерисали су као „застрашујућу и изузетно ретку појаву“.

Када се овим подацима додају глобално загревање, непрекидна драстична колебања температуре, изузетно топла лета, отапање највећих ледника и прогнозе да ће ниво светског мора до 2100. године порасти за 26 до 82 центиметара, не чуде страховања да је свет на ивици климатске апокалипсе. Неки чак тврде да су све ово предзнаци новог леденог доба.

Стручњаци, међутим, говоре да су застрашујуће прогнозе – „пренадуване приче“. Јер, како кажу, главна обележја климе су променљивост и екстремност, било да се посматра из перспективе кратког просечног људског живота, или у периодима дугим на хиљаде година. Не споре, ипак, да је ледено доба – будућност човечанства, али тек за 30.000 година.

– Свет иде према новом леденом добу, које ће се догодити тек за више хиљада година – каже професор др Млађен Ћурић из Института за метеорологију у Београду. – Нас пак очекује пораст просечних температура и екстремне климатске појаве – дуги сушни и врели периоди, а падавине ће да буду ређе али врло обилне.

Када се анализирају метеоролошке прилике из минулог века, подсећа професор, јасно се види да на Земљи постоје топли и хладни периоди климе. Топли су били од 1900. до 1940. године и од 1970. до данас.

– Када је реч о временским приликама у Европи, њихов апсолутни владар је сибирски антициклон, који одређује и „квалитет“ зиме на Старом континенту – објашњава професор Ћурић. – Овај „владар“ са центром над Сибиром је сезонско, просторно поље високог ваздушног притиска, а од тога колико се прошири зависи и каква ће зима бити у Србији. Наша земља је на југозападном ободу сибирског антициклона, па се његов утицај смењује са утицајима медитеранских циклона. Када циклон прође, антициклон се рашири и даје врло хладно време без падавина. Зими обично буде тмурно и(ли) магловито. Уколико је пак сибирски антициклон присутан над Србијом, а створи се циклон у Медитерану – почиње кошава или, понекад, југовина.

Да је Земља сада у периоду интерглацијације, односно топле фазе, али да је ново ледено доба неминовност и будућност човечанства, каже и мр Славко Максимовић, председник Удружења „Милутин Миланковић“ у Београду.

– Питање је, међутим, колико хиљада година је остало до тог новог леденог доба – каже Максимовић. – Према Миланковићевој астрономској теорији о климатским променама на Земљи, смена ледених доба варира у границама од 41.000 до 47.000 година, а последње ледено доба планету је задесило пре 25.000 година. То значи да је Земља сада на половини топле фазе и да би ново ледено доба требало да буде за двадесетак хиљада година.

Такав прорачун, наглашава Максимовић, има и група америчких научника и тако би било да на климу утичу само астрономски фактори односно количина топлоте коју Земља прими од Сунца.

– Савремени климатски токови, међутим, показују тенденцију која је сасвим супротна природној – наставља Максимовић. – Човек је својим несавесним односом према природи успео да поремети њене циклусе и токове. Узимајући у обзир човеков утицај на промену климе, а сходно Миланковићевој теорији, природни улазак Земље у ново ледено доба предстоји за најмање 30.000 година. Људски фактор ће, дакле, топлу фазу климе продужити за готово 10 миленијума.

СНЕГ НА СВЕТОЈ ГОРИ

Да су екстремне временске прилике увек постојале, професор Млађен Ћурић илуструје примерима из историје метеорологије:

* дана 24. маја 1459. на Светој гори је падао снег;

* у јулу 1510. наноси снега на планинама били су четири педља;

* године 1611. око Пловдива 40 дана непрекидно падала киша;

* у Босни 1716. снег падао од 12. до 17. августа;

* година 1802. и 1803. у Крајини је владала суша;

* зима 1822. била без падавина, жито било зрело за Видовдан, а берба грожђа почела 21. јула;

* од 25. априла до 25. октобра 1834, киша у Србији падала само два пута;

* године 1864. на планинама Србије снег падао од 3. до 5. августа.

Извор: Вечерње новости