Прочитај ми чланакЈасно је: Чим је Мило Ђукановић почео да без икакве задршке користи погани вокабулар неуротично острашћеног Стева Вучинића, не иде им!
Не схвата председник, јер не може да схвати, да тиме ради за „лудачки покрет“ против кога се бори.
То Ђукановићево вишедеценијско заклањање иза државе и поистовећивање с њом, иако се последњих дана манифестује као залетање у празно, већ прелази у отворени фашизам. То је, заправо, бес и израз председникове немоћи пред слободом људи у Христу Господу, која се пројавила на литијама од више стотина хиљада људи с краја на крај Црне Горе.
А то је њему, властољупцу и обожаватељу материјалног, потпуно страно и непојмљиво. Не разуме он жртву и подвиг једног Драгана Гачевића, који босих ногу пешачи 15 километара, од манастира Дубочице до Пљеваља… Не разуме он то, јер једино разуме жртву кад друге жртвује себи и своме властољубљу. Не разуме, али јасно осећа опасност која из тога произилази по његов накарадни систем вредности.
Никако им не иде!
Због тога је Ђукановић ћушнуо у страну режимске етикеташе и синекурлије, који деценијама палацају језицима мржње и бљују адски огањ пут Цркве Христове у Црној Гори и лично преузео њихове прерогативе. Много је крупних неистина, све уз нервозно млатарање рукама и намркивање обрвама, изговорио дукљанско-монтенегрински пагански тотем у интервјуу ономе за шта неистинито тврде да је јавни сервис свих грађана.
Феудалац, који је државу претворио у приватну прћију, оптужује, чоче, Цркву како то она хоће да уради од Црне Горе.
Клевеће је, подмеће јој кукавичја јаја, прежвакује неодрживе тезе дукљанско-монтенегринских пискарала о злој Србији и хиљадугодишњем континуитету црногорске државе, прети свештенству злокобним алузијама о протеривању… И застрашује своје дојучерашње присталице у очајничком покушају да им поново навуче идеолошку копрену преко очију од које их је Господ Христос ослободио откако учествују на литијама.
– Тврдим да је врло претенциозно и суштински врло нетачно да се митрополит Амфилохије обраћа са трона Светог Петра Цетињског. Он је митрополит Митрополије црногорско-приморске коме је надлежан патријарх Српске православне цркве и који може да га смени или рашчини ако делује мимо српских националних интереса – млати ко Максим по дивизији председник Црне Горе. Нити зна шта је Црква, нити разуме њено унутрашње устројство, али зато има амбицију да нас убеди да је Мојсије Путник, који је у Сремским Карловцима хиротонисао Светог Петра Цетињског, био патријарх тзв. црногорске аутокефалне цркве!
Уопште им не иде!
Види се то, јер свакоме постаје јасно да Ђукановићу више не пролази надмено држање пред камерама режимских ћороскопија… То више никога не импресионира, осим можда депеесовску јуношчад у парламенту.
Зашто? Зато што се тако изволи Духу Светоме и нама „лудацима“, председниче Црне Горе.
