Прочитај ми чланак„Увек желимо да на изборима победи најбољи. Нажалост, такав човек се никада не кандидује.“ (Вил Роџерс ,1879-1935, амерички хумориста и глумац)
Пет посланика (Демократске партије социјалиста (ДПС), Грађанског покрета УРА, Бошњачке странке (БС), Социјалдемократске партије (СДП) и Социјалистичке народне партије (СНП)) су, 28. априла 2022.године, поднијели ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О ДОПУНИ ЗАКОНА О ЛОКАЛНОЈ САМОУПРАВИ (даљем тексту: Предлог), који гласи:
„Члан 1
У Закону о локалној самоуправи („Службени лист ЦГ“ бр. 2/18, 34/19 и 38/20) послије члана 209 додаје се нови члан који гласи:
„Члан 209а
Изузетно од одредбе члана 37 став 1 овог закона први наредни избори за одборнике у скупштинама општина Пљевља, Рожаје, Плав, Тиват, Будва, Плужине, Жабљак, Бијело Поље, Шавник, Бар, Даниловград, Колашин, Главни град Подгорица и у Скупштини општине Голубовци општине у
оквиру Главног града у складу са овим законом, одржаће се 30.октобра 2022.године.
Члан 2
Овај закон ступа на снагу даном објављивања и „Службеном листу ЦГ“.“ Предлог није образложен, али се из медијских навода може закључити да је његов циљ рационализација изборних буџетских трошкова. Већ донесеним и објављеним одлукама предсједника Црне Горе, расписани су локални избори у 11 општина. Предлог је неуставан зато што се начин и поступак избора за одборнике не уређује Законом о локалној самоуправи, већ Законом о избору одборника и посланика, те зато што је Предлог противан принципу владавине права који је загарантован Уставом („Црна Гора је…заснована на владавини права“ – члан 1 став 2) Уставотворац је, наиме, направио јасну разлику између изборног закона (Закон о избору одборника и посланика) (члан 2 став 3 Устава) и законакојим се уређује систем локалне самоуправе (Закон о локалној самоуправи) (члан 16 тачка 4 Устава).
Према члану 1 Закона о избору одборника и посланика, тим Законом се, између осталог, уређује и „начин и поступак избора одборника у скупштину општине, Главног града и Престонице…“ А одређивање датума одржавања избора за одборнике (ако су претходно испуњени законски услови) јесте саставни дио одлуке о расписивању избора. За доношење такве одлуке надлежан је предсједник Црне Горе (члан 36 став 1 Закона о локалној самоуправи).
Принцип владавине права подразумијева ваљан правни поредак који се састоји од нормативног (правног система) и фактичког елемента – понашања људи у складу са правним нормама. А правни систем је „логички сређена и непротивречна цјелина општих правних норми које се све држе међусобно и зависе једна од друге“ (Проф. Радомир Лукић).
Подразумијева хијерархију општих правних аката и усаглашеност аката ниже правне снаге са актима више правне снаге. И сами општи правни акти (закони, прије свега) морају бити, и међусобно и унутар себе, непротивречни и чинити складан, односно хармоничан скуп правних
норми.
Иако Предлог чини прелазна одредба (правни изузетак, за једнократну употребу), противан је уставном принципу владавине права, јер се предлаже продужење мандата одборника, а тиме и скупштина општина чијим би, евентуалним, усвајањем, настала колизија (несклад, противречност) са следећим нормама Закона о локалној самоуправи: -Чланом 36 став 2 – „Избори за скупштину одржавају се најкасније 15 дана прије истека (четворогодишњег – члан 37 став 1 – М.Г.) мандата
скупштине.“
– Чланом 37 став 3 – „Ако мандат скупштине истиче за вријеме ванредног стања односно ванредне ситуације у складу са законом, мандат јој се продужава најдуже 90 дана по престанку околности које су изазвале то стање, односно ситуацију.“ Продужење мандата скупштини општине прописано је само том одредбом:
Колизија норми настала би и између Предлога и члана 5 став 1 Закона о избору одборника и посланика („Мандат одборника, односно посланика траје четири године.“). Тај Закон није прописао могућност продужавања одборничког мандата.
Чак и ако би се Предлог усвојио и избори за одборнике скупштина општина одржали истог дана, то би било једнократно. Зашто? Зато што је, по члану 117 став 2 Устава, Влада овлашћена да „може распустити скупштину општине, односно разријешити предсједника општине ако скупштина општине, односно предсједник општине, у времену дужем од шест мјесеци, не врше своје надлежности.“ (Члан 117 став 2 Устава). То се већ више пута дешавало у Црној Гори. Одржавање пријевремених општинских избора поново би пореметило принцип истовремености.
Предлог је поднесен у име нове парламентарне већине, чији су посланици, противно Уставу и закону, „изабрали“ „43.Владу“ и тиме зашли и у зону кривичне одговорности.
Важно је нагласити да је „Влада“ Здравка Кривокапића, „без борбе“, предала мандат групи грађана на челу са Дританом Абазовићем, која се лажно представља као „43.Влада“. То само доказује да се
(Кривокапићева) нелегитимна марионетска гарнитура (испостава) америчке и британске амбасаде, те злочиначког, терористичког и окупаторског НАТО пакта мијења њиховом, и нелегалном и нелегитимном, (Абазовићевом) гарнитуром.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 25, 2022
