Манифестација „Трг од ћирилице“ која се са благословом Високопреосвећеног Митрополита г. Амфилохија већ трећу годину заредом одржава у Херцег Новом и о чијој организацији брину Митрополија црногорско-приморска са Црквеном општином Херцег Нови-Стари Град, Удружење књижевника Црне Горе и Удружење издавача и књижара Црне Горе, ушла је у трећу програмску недјељу.

По ријечима г. Желидрага Никчевића, главног уредника „Трга од ћирилице“, који је за Радио Светигору најавио предстојеће догађаје, очекује се да у наредном периоду „Трг од ћирилице“ привуче још већу пажњу и позитивне утиске посјетилаца.

У четвртак, 18. августа, КУД“ Копаоник“ из Лепосавића донијеће у Херцег Нови кораке и звуке са нашег Косова и Метохије. Исте вечери лирском пјесмом допринос „Тргу од ћирилице“ даће и новљанин, пјесник Божидар Денда. У петак, 19. августа, биће приказан документарни филм по избору режисера Драгана Елчића, редовног професора Академије уметности у Београду, док ће исто вече у галерији „Фреска“ бити отворена изложба мр Владимира Анђелковића из Центра за истраживање дигиталне културе под називом „Мода српске елите 1804. – 1918. године“. Професор софијског универзитета Андреј Касабов одржаће у суботу, 20. августа, предавање „Богонадахнути псалми у Светом писму“. Исто вече наступиће православни хор из Бугарске.

Гост и домаћин, како рече г. Никчевић, у недјељу на „Тргу од ћирилице“ биће црквени хор „Преподобна Мати Ангелина“ из Никшића.

У понедјељак, 15. августа 2016. године, на „Тргу од ћирилице“ у Херцег Новом Удружење за очување националног писма „Ћирилица“ из Требиња промовисало је репринт издање Савинског буквара, о коме су говорили предсједник Удружења, госпођа Весна Андрић, професор Јелица Стојановић и др Горан Комар. Исте вечери публици се концертом представио црквени хор „Бранислав Нушић“ из Косовске Митровице.

Једанесто по реду вече Трга ћирилице протекло је у знаку филмског и глумачког програма. Публика је била у прилици да погледа документарни филм Достојан који је настао поводом прошлогодишњег јубилеја, 30 година архијерејске службе Митрополита црногорског-приморског г. Амфилохија и 25 година његове митрополитске службе на трону Светог Петра Цетињског.

Аутор филма, протојереј Никола Пејовић, вјешто је и са пуно емоција у кратким цртама обухватио живот и дијело митрополита којег поштује и воли народ. То се видјело и на овој вечери Трга од ћирилице гдје са пажњом пропраћен филм и гдје кроз документ приказан живој једног од највећих живих теолога који својим дјелом, пером и бритком ријечу показао да је прави наследник Петра Првог и Петра Другог Његоша.

Кроз три приказане деценије рада и службе цркви и свом народу, коме је вјера била у генима унапријед зато што је имала ослонац на изванредне културне центре средњовјековне манастире с којима се и данас поносимо. Филм Достојан је показао да је митрополит Амфилохије могао, знао умио и успио да подигне посустали народ духовно. Његовом идејом саграђен је велики број цркава. Он је упирао прстом у долазеће вријеме и задуживао угледне људе да поведу рачуна о свом, о том времену и профилу људи који ће га репрезентовати. Митрополит у узаврелој Црној Гори, жељној вјере више него самог хљеба од кога се живи на овом кукавном свијету заштитио је многа културна блага његовим благословом обновјени су бројни храмови и цркве. Подигнути нови.

У Подгорицу стигли су бројни патријарси и црквени великодостојници. Све то забиљежено и из дана у дан сада је пренесено на филм у оквиру документа. То је прича за понос и филм за наук. Свакако лијеп и поучан примјер који је обрадовао сваког посјетиоца који је прексиноћ у Херцег Новом био у прилици да га види. Таква дјела и њихове творце народ поштује и на оваквим манифестацијама попут Трга од ћирилице празнује као међаше своје баштине због чега се одржавају и овакве манифестације и раде и приказују овакви филмови.

На предивно вече започето премјером филма Достојан надовезао се глумац ЦНП-а Гојко Бурзановић. Он је казивањем Посланица Светог Петра Цетињског и Луче микрокозма Петра Другог Петровића Његоша оживитворио поруке славних владара и владика Црне Горе, без икаквих компромиса и са снажном нотом сопственог психо-анализирањаја Луче… Чини се да је у овој улози дошла до изражаја његова рескост, снага опажања шта треба и како треба рећи да вече употпуности буде у колориту духовника садашње односно некадашње Црне Горе побринула се млада пјесникиња, али и изворни етно појац Василија Чичаревић, која својим вокално-сценском пратњом надовезала на бритку ријеч и глумачку поруку Гојка Бурзановића.

Ве­че Ма­ти­це Срп­ске и про­мо­ци­ја ан­то­ло­гиј­ске еди­ци­је „Де­сет ве­ко­ва срп­ске књи­жев­но­сти” по­ка­за­ло је да је Трг од ћи­ри­ли­це ма­ни­фе­ста­ци­ја истин­ског књи­жев­ног ства­рала­штва. Ни­је ово скуп ис­пра­зних и до­ко­них љу­ди, већ лич­но­сти ко­је су по­све­ће­не ли­те­ра­ту­ри, на­шој на­ци­ји и вје­ри. Ова­кви су­сре­ти пи­са­ца има­ју ви­ше­стру­ку са­др­жи­ну, ко­ја се не огле­да у де­кла­ра­тив­ним из­ли­ви­ма пре­ја­ких осје­ћа­ња и же­ља, већ у про­ми­шље­ном ли­те­рар­ном са­гле­да­ва­њу овог тре­нут­ка у ми­ле­ни­јум­ском жи­во­ту на­шег још јед­ном рас­ко­ма­да­ног на­ро­да.

Бе­сје­да ака­де­ми­ка Ми­ра Вук­са­но­ви­ћа, ди­рек­то­ра Из­да­вач­ког цен­тра Ма­ти­це срп­ске, до­пи­сног чла­на СА­НУ и про­фе­со­ра фи­ло­зоф­ских на­у­ка др Дра­га Пе­ро­ви­ћа, пред­сјед­ни­ка огран­ка Ма­ти­це срп­ског у Цр­ној Го­ри, по­ка­зје да је сва­ко ври­је­ме ра­зум­ним и свје­сним пи­сци­ма од­ре­ђи­ва­ло и по­на­ша­ње и оба­ве­зе, а они су их ис­пу­ња­ва­ли у гра­ни­ца­ма вла­сти­тих сна­га и мо­гућ­но­сти. нај­ста­ри­је срп­ске на­уч­не књи­жев­не и кул­тур­не ис­ти­ту­ци­је.У еди­ци­ји се на­шла и по­е­зи­ја и про­за Ду­бров­ни­ка и Бо­ке Ко­тор­ске, јер „та књи­жев­ност при­па­да срп­ском кор­пу­су”.

– Пре­ста­вља­мо ову ка­пи­тал­ну еди­ци­ју у Хер­цег Но­вом, гра­ду гдје су ства­ра­ли Иво Ан­дрић, Си­мо Ма­та­вуљ, Ми­ха­и­ло Ла­лић, Сте­ван Ра­ич­ко­вић. То је град гдје је ро­ђен Мар­ко Цар, то је мје­сто гдје су умр­ли Мар­ко Ми­ља­нов и Ми­о­драг Бу­ла­то­вић, гдје се вас­пи­та­вао Ње­гош. То је мје­сто гдје би тре­ба­ло да бу­де по­че­так сва­ког раз­го­во­ра о срп­ској књи­жев­но­сти. За­то ми је дра­го што њи­хо­ва име­на го­во­рим ов­дје на Тр­гу од ћи­ри­ли­це, мје­сту ко­је тре­ба да по­ста­не и оста­не остр­во ћи­ри­ли­це у ла­ти­нич­ном мо­ру, ре­као је ака­де­мик Ми­ро Вук­са­но­вић.

Он је под­сје­тио да се ове го­ди­не за­о­кру­жу­је 1.355 го­ди­на от­ка­ко су бра­ћа Ћи­ри­ло и Ме­то­ди­је бо­го­слу­жбе­не књи­ге пре­ве­ли на ста­ро­сло­вен­ски је­зик и пи­смо, ко­је је Вук са­вр­ше­но уоб­ли­чио са 30 сло­ва.

– Част ми је го­во­ри­ти о нај­ве­ћем по­ду­хва­ту у срп­ској кул­ту­ри ка­да је ри­јеч о из­да­ва­штву. За шест го­ди­на об­ја­вље­на су 72 то­ма на 35.000 стра­ни­ца, са 3.200 ка­рак­те­ра по стра­ни­ци, од Све­тог Са­ве, Сте­фа­на Про­вјен­ча­ног, До­мен­ти­ја­на и Те­о­до­си­ја, усме­не књи­жев­но­сти, до пи­са­ца ко­ји са­да ста­са­ва­ју. Хтје­ли смо цје­ло­вит по­ду­хват, да те­мељ­ник бу­де на сва­ком на­шем тлу. Да ни­ко не упе­ри пр­стом на то што ра­ди­мо, и да то тра­је. Кре­ну­ли смо од Све­тог Са­ве, ње­го­вих књи­га, спи­са и пи­са­ма, пре­ко Све­тог Си­ме­о­на, мо­на­хи­ње Је­фи­ми­је, Је­ле­не Бал­шић. Че­ти­ри књи­ге смо об­ја­ви­ли и пе­ту при­пре­ми­ли нај­ста­ри­је на­ше књи­жев­но­сти. Оку­пи­ли смо пи­та­ли­це, по­сло­ви­це, за­го­нет­ке, све што ис­ку­ша­ва на­шу му­дрост и па­мет. Да­ли смо ан­то­ло­гиу лир­ских на­род­них пје­са­ма, у ко­јој се стих за сти­хом, као ду­кат за ду­ка­том, ни­же. За­тим смо са­ку­пи­ли ба­ла­де уз ко­је су на­ше мај­ке и мај­ке на­ших мај­ки ли­ле су­зе за бол­ним Дој­чи­лом и дру­гим зна­ним и не­зна­ним ју­на­ци­ма – на­гла­сио је, из­ме­ђу оста­лог, Вук­са­но­вић.

У оквиру Трга од ћирилице, који улази у другу седмицу, традиционално се одржава и вече посвећено модерним темама у односу цркве и друштва. За ову прилику која је изазвала приличну пажњу публике било је предавање на тему „Црква и нација“ коју је одржао требињски парох Дражен Тупањанин. Публика је имала прилику да чује занимљиву тезу овог образованог теолога, проткану цитатима познатих духовника који се баве овом темом.

Извор: spc.rs

Ознаке: ћирилица, митрополит Амфилохије, православље, програм, СПЦ, српско писмо, Трг Ћирилица, Херцег Нови, Црна Гора